Izvor: Blic, 08.Mar.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beži baro od mene…
U prelepom Wiesbadenu najlepše je - kad pada kiša. Svejedno je jesi li pešak ili vozač. Tu količinu radosti, kao u vreme pljuska, teško da možete doživeti bilo gde! Picnete se i krenete, recimo u šetnju, pa u pozorište. Ponesete i kišobran. I u neko doba, počne s neba da kaplje. Malo, pa malo više i onda - pljusak.
Gacate levo-desno, preskačete barice, podešavajući kišobran kontra vetra, da vam kiša ne skvasi toaletu. I sve bi bilo dosadno, da ulicom ne naiđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << auto, brzinom tajfuna - pravo pa u baru pokraj trotoara! Tek toliko, da vam razbije monotoniju. A kako najbolje, već prljavom vodom kojom vas zapljusne koliko je u njegovoj moći. Zastanete, razrogačite oči, zinete od čuda" jer, sve ste mogli da očekujete, sem da ćete, umesto na predstavu (kud ste krenuli), završiti natrag, u svojoj veš mašini. U ovoj sveopštoj dosadi, Wiesbađani su jedini ljudi na svetu, koji imaju privilegiju, da im živote i zabavu kroje svi, izuzev njih samih. A, ima li išta lepše, nego kad svoju sudbinu prepustiš drugima!? Ono što ne može da ti napravi elementarna nepogoda, ni bilo koja druga sila, može slučajni prolaznik (vozač dotičnog auta), koji te nikad nije video, niti si ga ti - ikad i ičim zadužio. Ali, ne brini, usrećio si i ti njega. Jer, isto koliko je tebi lepo (što si svoje šemirano veče pretvorio u nešto drugo), pomogao si i ti njemu, vozaču, da se nenadano obraduje. Zasmejao se kao nikad do tada - videvši kako tvoja svečana toaleta i šminka, nestaju u uličnom blatu, kojim te je častio on - lično.
