Izvor: Politika, 27.Dec.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbolne reforme nude prevaranti
Jučerašnja anketa „Politike” pokazala da ekonomisti i predstavnici poslovne zajednice podržavaju ministra privrede Radulovića u reformama, ali se istovremeno pribojavaju da u vladi nema podršku
Ministar privrede Saša Radulović ustalasao je srpsko javno mnjenje jučerašnjim autorskim tekstom u našoj novini. I dok jedan deo stručne javnosti nalazi potvrdu već stečenog uverenja da Radulović odlično zna sve naše ekonomske muke, a naročito nevolje sa kojima se suočavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni koji stvaraju novu vrednost, „da ide u dobrom pravcu” i da je zagovornik „velikog zaokreta”, drugi izražavaju bojazan da ministar u vladi nema neophodnu podršku.
Radulović je u pravu kad kaže da su protiv reformi privilegovane društvene grupe, kaže Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, ali i da se dogovor o reformama teško postiže u širokim koalicionim vladama.
– Slažem se i sa tvrdnjom da ne postoje bezbolne reforme, jer takve reforme nude uglavnom neupućeni ili prevaranti – ukazuje Arsić. – Dodatni problem sa realizacijom reformi je u tome što one u kratkom roku ne pogađaju samo privilegovane slojeve društva, nego i siromašne građane, koji će ostati bez posla. I jedno i drugo predstavlja deo cene koje društvo mora da plati da bi krenulo napred.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavca Srbije, kaže da ova organizacija privrednika podržava zalaganje ministra privrede da se konačno počne sa sprovođenjem dugačkog spiska neophodnih promena. Počev od četiri sistematska zakona i pronalaženja pravog modela podsticanja investitora. Zato, kaže Rajić, što Radulović razmišlja kao poslovan čovek, a ne kao političar. Rajić se slaže da je „partitokratija pojela društvo”, ali nije siguran da će to štetočinstvo uskoro prestati.
– Nažalost, političari u Srbiji još nisu državnici, a daleko su i od efikasnih menadžera koji razumeju potrebe ekonomije. Preovlađuju stranački interesi. Bez promene svesti najuticajnijih političkih lidera i više sluha za onaj uspešniji deo privrede, izlazak iz krize neće biti moguć. Ni naredne, ni u godinama koje dolaze.
Da je Radulović „uhvatio generalno dobar pravac”, opaska je ekonomiste Miroslava Prokopijevića, ali mu zamera što često menja predloge i što ništa još nije prošlo vladu, a trebalo bi da uključi još neke promene. – Kod Zakona o radu treba izbaciti minimalnu nadnicu ili da ona bude vrlo bliska ravnotežnoj – smatra Prokopijević. – Sve promene potrebno je izvesti brzo i kada privatni sektor počne da se širi i upošljava sada nezaposlene, tek onda početi otpuštanja u javnom sektoru – ukazuje Prokopijević. – Do tada smanjivati penzije, plate i javne nabavke.
Za Danila Šukovića, direktora Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, sasvim je izvesno da se reforme ne mogu sprovesti, a da neki ne ostanu bez posla, bar za neko vreme. Reforme treba da omoguće, u ne tako dalekoj budućnosti, privredni rast i zapošljavanje onih koji bi sada izgubili posao. Smatra da je nerealno Radulovićevo očekivanje da će tom cilju značajnije doprineti fleksibilno zapošljavanje, iako je fleksibilnost tržišta rada neophodna. Slaže se i da je „partokratija pojela društvo”. Uprkos obećanjima da će se napustiti partokratski sistem, društvo je i dalje okovano ogoljenim partijskim interesima.
– Podržavam i ministrovu rešenost da ne deli pare „tamo gde misli da treba” i da neće najavljivati investitore i otvarati fabrike – kaže Šuković. – On treba da stvara povoljan poslovni ambijent.
Danijel Cvjetićanin bi voleo da je u tekstu ministra privrede mogao da prepozna makar blagu najavu liberalizacije ekonomskog života, koji je i dalje, pod čizmom državnih i partijskih aktivista.
– Ni danas u Srbiji niko ne sme, i ne može, da otpočne iole ozbiljniji privredni poduhvat, a da ne računa na podršku države ili partijskog vrha, bilo u obliku subvencija, olakšica ili neke treće vrste podrške – primećuje Cvjetićanin. – Čak i strani investitori jedino pod tim uslovima pristaju da budu „dovedeni” u Srbiju. Možda bi se liberalne ideje mogle prepoznati u najavi departizacije javnih preduzeća, ali me je strah da i to ne ostane samo omama. Za Cvjetićanina „reforme” nisu isključivo smanjivanje penzija, socijalnih prava i plata u javnom sektoru. „Bojim se da će se uskoro pokazati da je opstrukcija ’Južnog toka’ takođe jedan ’reformski korak’, važan za ubrzavanje našeg evropskog puta.”
– Istina je da bi zakon o radu, a za to se i ministar zalaže, trebalo da oslobodi poslodavce straha od zapošljavanja radnika, ali ne treba previđati činjenicu da investitori i preduzetnici osećaju daleko veći strah od terora partijske oligarhije, koja se preko svake mere upliće u privredni život – ukazuje naš sagovornik. Strah, uveren je Cvjetićanin, nije dobar podstrek za ekonomski napredak, ali čvrst pravni poredak – jeste. A najveći podstrek je – uzdržavanje države i partije od svih „usrećiteljskih” aktivnosti.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 27.12.2013.
