Izvor: RTS, 18.Okt.2009, 22:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez zajedničkog stava o entitetskom glasanju
Sudbina Kancelarije visokog predstavnika i entitetsko glasanje i dalje su teme o kojima nema zajedničkog stava u BiH. U paketu predloga za pregovore, predstavnika EU i SAD sa političkim liderima tri naroda u Butmiru, naći će se više značajnih promena u donošenju odluka na nivou BiH.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren i ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt stižu sutra u Sarajevo, gde se u utorak nastavljaju razgovori sa političkim liderima Bosne i Hercegovine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Trojica bivših visokih predstavnika u BiH, Volfgang Petrič, Pedi Ešdaun i Kristijan Švarc-Šiling, ocenili su da su predstojeći pregovori o reformama prilika za "istinsku deblokadu" političke situacije u BiH.
U otvorenom pismu javnosti, oni navode da se stabilna budućnost može ostvariti samo ako se pronađe kvalitetan balans između demokratskog principa vladavine većine i interesa konstitutivnih naroda i manjina.
"Mehanizam blokade, koji je destruktivno korišćen kroz dejtonski način donošenja odluka, mora biti modifikovan tako što će se sprovesti preporuke Saveta Evrope i Venecijanske komisije, kako bi BiH postala evropska demokratija u punom smislu te reči", smatraju bivši visoki predstavnici.
"Entitetsko glasanje i diskriminatorske odredbe iz Dejtona mogu i dalje biti instrument kojim će nastaviti štetiti interesima svih građana i ugroziti evropsku budućnost države", ocenili su Petrič, Ešdaun i Švarc-Šiling.
Američki ambasador u BiH, Čarls Ingliš, rekao je da će se u paketu predloga za pregovore naći više značajnih promena u donošenju odluka na nivou BiH.
Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović ne očekuje nametanje rešenja u Butmiru, niti sankcije u slučaju neuspeha razgovora, dok premijer Milorad Dodik tvrdi da RS ni po koju cenu neće prihvatiti nametanje ustavnih rešenja.
Sudbina Kancelarije visokog predstavnika i entitetsko glasanje su teme o kojima u BiH nema zajedničkog stava.
Od savetodavne institucije, koja čuva duh Dejtonskog sporazuma, Kancelarija visokog predstavnika je, za 14 godina, prerasla je u vrhovnu vlast u Bosni i Hercegovini. OHR menja, ukida zakone, smenjuje najviše funkcionere, pozivajući se na Bonska ovlašćenja.
Međunarodna zajednica planira da BiH oslobodi statusa države pod protektoratom. Još, međutim, ne postoji rešenje koje bi u tom procesu osiguralo stabilnost.
"Normalno bi bilo, a to se i očekuje, da domaće institucije, koje postoje konstituisane i demokratski izabrane, konačno preuzmu vlast u Bosni", smatra profesor Fakulteta političkih nauka Nenad Kecmanović.
Slobodan Durmanović, novinar televizije BN, kaže da je Brisel predvideo da se sadašnja kancelarija transformiše u kancelariju specijalnog predstavnika EU, ali da još nije poznato kakva bi ovlašćenja imao evropski predstavnik.
"Prema onome što smo do sada mogli čuti, izgleda da je sasvim sigurno da mu neće dati bič poput bonskih ovlašćenja", smatra Durmanović.
Etničko glasanje blokira institucije
Entitetsko glasanje glavna je tačka neslaganja unutar BiH. Bošnjaci tvrde da je ono postalo etničko i da je uzrok blokade institucija.
Republika Srpska na to uvek odgovori podsećanjem na referendum o nezavisnosti BiH, 1992. godine, kada su bili preglasani što je bio povod za građanski rat.
U predstavničkom domu parlamentarne skupštine BiH, u kojem je dve trećine poslanika iz Federacije BiH, a jedna iz RS, odluke se donose ako dve trećine poslanika iz svakog entiteta glasaju "za".
"Kako Bošnjaci predstavljaju nadpolovičnu poslaničku većinu, u predstavničkom domu mogli bi izglasati sve što požele bez mehanizma entitetskog glasanja. Srbi iz Republike Srpske bi bez tog mehanizma uvek mogli ostati preglasani", kaže Slobodan Durmanović.
Profesor Kecmanović kaže da srpski narod "nosi neku vrstu, negativnog iskustva i kolektivne traume u odnosima sa druge dve nacionalne strane, da će ukoliko, ne bude entitetskih ovlašćenja, biti ponovo majoriziran".
Nezvanično, postoji inicijativa da se i Savet ministara BiH, u okviru Butmirskih pregovora, preinači u klasičnu Vladu. To znači da bi ingerencije entiteta bile smanjene na uštrb centralne vlasti, što opet dovodi u pitanje ravnopravnost.
