Izvor: Politika, 16.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez uranijumskog strašila
Rudnik kod Knjaževca napušten je i zazidan još 1965. godine, a sada je prilika da se demistifikuju sve glasine i razvija turizam
Knjaževac – Krajem minulog januara mediji su se ponovo oglasili povodom policijskog saopštenja da je u napuštenom rudniku uranijuma u knjaževačkom selu Gabrovnica, kod Kalne, u isečenom metalnom otpadu ustanovljena prekomerna doza opasnog zračenja. otpad je zaustavljen na makedonskoj granici, a zatim su policija i ekološki inspektori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reagovali po službenoj dužnosti. Na meti su se našli i odgovorni ljudi iz beogradskog Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina i protiv trojice najodgovornijih podnete su krivične prijave.
Od "osumnjičenog" pomoćnika generalnog direktora instituta smo u Zaječaru i doznali da je on, zajedno sa Vinkom Đošićem, šefom održavanja postrojenja u Institutu, krenuo u Knjaževac kako bi se sa predstavnicima tamošnje lokalne vlasti dogovorio o predstavljanju i realizaciji projekta sanacije rudnika i hidrološkog postrojenja u Gabrovnici, a sve da bi se Gabrovnica i Kalna, u opštem interesu, konačno demistifikovale kao velika opasnost po tamošnji živalj i buduće turiste u prolasku do turističkog centra "Babin zub" na Staroj planini. Izgradnja je u punom jeku i zvanično se nagoveštava da će centar u narednoj deceniji biti najveća investicija u Srbiji, vredna oko 700 miliona evra.
Pomoćnik direktora, Milan Babić, inženjer hemijske tehnologije, kaže da je njegovom beogradskom Institutu "vruć krompir" napuštenog knjaževačkog rudnika, čijim otvaranjem je 1963. godine nagovešten neslućen preporod cele istočne Srbije, utrapljen 1971. godine. Velika savezna investicija Jugoslavije, uvijena u konspirativnost, ubrzo je kao promašaj (o kome se malo pričalo) ustupljen "na staranje" tek osnovanom institutu. državni institut nije tada, a ni godinama kasnije, dobio ni "ćorave banke" da nasleđeno i propisno konzervira. Sva oprema stavljena je pod ključ, a ulaz u rudnik zazidan. Jedino su kontroli izmicale priče strave i užasa, kako, navodno, u gluvo doba noći u rudnik stižu kamioni sa zagonetnim tovarom i kako ga tamo istovaraju ljudi u skafanderima.
Prva uzbuna "proključala" je 1986. godine, kada su stručnjaci Instituta ovde eksperimentisali sa olovnim hloridom iz Trepče. Pojavio se "sumnjiv" dim iz postrojenja i – zavladala je panika. Postalo je još dramatičnije kada su u Gabrovnici, tada, počele da skapavaju pčele. Da li od "radioaktivnog dima" ili od pčelinje zaraze, nerazjašnjeno je. nerazjašnjeno je i kako je u krug napuštenog rudnika 1993. godine stiglo 11 buradi sa 300 kilograma "niskoradioaktivnog materijala". Ipak, i u prvom i u drugom slučaju odgovorni iz "osumnjičenog" Instituta uspeli su da se odbrane pred sudom.
– Ukidanjem Savezne komisije za nuklearnu energiju, 1966. godine, urušio se i ambiciozni savezni nuklearni program i trebalo je naći žrtvu za naslednika napuštenog rudnika – kaže Babić. – Tako je tajanstveni rudnik pod šifrovanim nazivom "preduzeće broj 3" dato u vlasništvo najpre Skupštini opštine Knjaževac, do 1971. godine, a potom našem institutu.
Sve je tada, kaže inženjer Babić, bilo šifrovano. Tako je bilo i 1977. godine, kada je mladi inženjer Babić prvi put stigao u Gabrovnicu. Čuo je tada kako je jedan stari tehničar, već odavno u penziji, rekao nekome: "Gledaj, eno Blagoja u travi". Novopridošli stručnjak bio je zbunjen, sve dok mu nisu objasnili da je "Blagoje" šifra za uređaj autoklav koji se upotrebljava za luženje pod pritiskom. uran je imao šifru "Mika".
Mnogo šta je dugo skrivano od javnosti, seća se sada Milan Babić. Tako niko nije znao i da je Brezova reka, koja protiče kroz Gabrovnicu, 1970. godine probila flotacijsko jalovište i sav materijal odnela u Trgoviški Timok. iz priča starijih stručnjaka seća se Babić, reč uran prvi put u Saveznoj skupštini izgovorio je Aleksandar Ranković, 1961. godine, kada je trebalo da se otvori rudnik kod Kalne.
– za ovu seču otpadnog gvožđa i ovu treću uzbunu nismo krivi mi iz beogradskog Instituta – objašnjava inženjer Babić. – Ugovor o sečenju otpadnog materijala knjaževačka firma nije potpisala sa nama već sa knjaževačkom Fabrikom motokultivatora, koja od 1979. i 1984. godine, prema ugovorima, deli prostor sa nama u krugu napuštenog rudnika. Staro gvožđe sečeno je u njihovom delu rudničkog kruga, a nas su, u stvari, neoprezno uvukli u sve to.
Beogradski Institut želi trajni sporazum i saradnju sa knjaževačkom lokalnom samoupravom. Prema sačinjenom projektu koji treba realizovati obostranim finansijskim učešćem i uz pomoć države. Svima treba da je u interesu da se niko više na tom području ne plaši radijacije. Zato su Milan Babić i Vinko Đošić krenuli u Knjaževac. Ugovoren im je susret sa Damirom Petrovićem, predsednikom SO Knjaževac. Već u martu trebalo bi da počnu tribine o napuštenom rudniku i postrojenjima.
U najkraćem, investicija u projekat beogradskog Instituta, iza koje, potpisom, stoji prof. dr Siniša Milošević, direktor ove ustanove, vredi ukupno milion i 850 hiljada dinara i sve bi moglo biti okončano do kraja iduće godine, kao što svetski propisi nalažu. Odgovor na projekat očekuje se i od Ministarstva za nauku i tehnologiju, još od avgusta prošle godine. sagovornik nam kaže da nema ni jednog jedinog razloga da projekat bude odbijen. Treba, veli, da je svima stalo da Stara planina, očuvane prirode na ogromnom prostranstvu, bude privlačna budućim turistima. Vreme je da, konačno, odzvoni uranijumskom strašilu.
Stručnjaci kažu da ulog u projekat nije veliki. Svakome će, kažu oni, definitivno postati jasno da Gabrovnica nije ni malo opasna kao što se neupućenima čini. Ovo područje, kažu stručnjaci, nije kontaminirano opasnim veštačkim radionukleidima. I sva merenja do sada su to pokazala. Reč je o prirodnim materijalima, kakvi postoje otkako je sveta i veka, i u Gabrovnici, a i na još desetak mesta u Srbiji, gde je svojevremeno istraživan uranijum.
S. Todorović
[objavljeno: 16.02.2007.]
.jpg)
