Izvor: Blic, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez spasa u poslednji čas
Nekada je fudbalska mantra glasila: „Konac delo K(a)rasi". Mislilo se na Karasijev pogodak reprezentaciji Grčke, postignut u decembru davne 1973. godine, kojim je u poslednjem trenutku izborena šansa za „majstoricu" sa Španijom i odlazak u Nemačku na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974. godine. Od tada je bilo puno velikih utakmica - pokušaja da se dođe do spasa u poslednji čas - malo trijumfa („Radanović") i više poraza.
Ništa drugačiju sudbinu nije imala ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sadašnja reprezentacija Srbije, naslednica fudbalskog fatuma Jugoslavije. Pobednički dvokorak (protiv Kazahstana i Poljske) i čekanje kiksa Portugalije ili Poljske, po običaju, pretvorio se u agoniju. Najpre je veliki sneg sprečio odigravanje utakmice sa Kazahstanom, a komentatori RTS-a, bez dovoljno preciznih podataka koja je satnica odloženog meča i kakve su mogućnosti za eventualni uspeh u kvalifikacijama - davali kontradiktorne informacije.
Veliko finale kvalifikacija pretvorilo se tako u ispražnjenu ljušturu bez mnogo značenja. Prazan stadion na meču sa Poljskom i žrtvovanje debitanata protiv Kazahstana nalik je na agoniju predpetooktobarske vlasti. Šta je televizija mogla da uradi u tom pogledu? Ne mnogo. Lako je podizati atmosferu pred neizvesne mečeve, ali ne postoje strategije profesionalne pribranosti kada se krhka konstrukcija raspadne. Moguće je samo prebrojati gubitke, generacijske i finansijske, i sačekati novi ciklus takmičenja. A tamo već ima puno protivnika za odlučujući susret...
