Izvor: Danas, 09.Nov.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez rešenja o Oktobarcu
Beograd - Burna rasprava za i protiv Oktobarskog salona koja je održana u petak uveče u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, trajala je dva sata i završena je bez ikakvog rešenja o tome da li će se ova smotra održavati svake druge godine ili kao dosad na godišnjem nivou. Žustra diskusija okončana je i fizičkim hoškanjem.
Miroslav Živković, bivši v.d. direktor Istorijskog muzeja Srbije, nasrnuo je na Branislava Dimitrijevića, istoričara umetnosti, prenela je većina >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << medija, a Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti, i Nenad Džoni Racković, umetnik, takođe su se sporečkali.
Predstavnici gradskih vlasti na čelu s Vladanom Vukosavljevićem uskratili su mnoge učesnike diskusije, ne dajući im konkretan odgovor na njihovo konkretno postavljeno pitanje. I kad im je to predočeno, nastavili su po starom. U najkraćem, okupljeni kulturni delatnici kao i čelnici gradskih vlasti nisu uspeli da čuju jedni druge. Bilo je spontanog pljeskanja, ironičnih aplauza, zviždanja, upadanja u reč. Nažalost, svega onoga što je nedopustivo, a posebno sramotno da se zbiva među kulturnim delatnicima i predstavnicima gradskih vlasti
Odluka o, praktično, ukidanju „Oktobarca“ bila je okidač da se osvetle i mnogi drugi problemi i podeljenosti koje postoje između članova ULUS-a, nezavisne savremene vizuelne umetničke scene i kulture konzervativnih predstavnika likovne scene i ko zna kakvih sve tu frakcija ima po devizi „paranoja“ ili „mala bara mnogo krokodila“. Tek na portalu Seecult stoji iznad detaljnog izveštaja od petka indikativan naslov „Problemi koji ne nestaju“. U tom smislu možda bi se moglo reći da umetnost ipak „radi“. Imajući u vidu ovogodišnji, skoro anticipirajući naslov 55. Oktobarskog salona „Stvari koje nestaju“. A i još uvek svež logo manifestacije je ilustrativan. Slika govori ponekad više od reči.
