Izvor: B92, 18.Jan.2020, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bez promene cenzusa za manjine, možda stroža kontrola lista"
Beograd -- Ukoliko bi izborni cenzus bio smanjen, eventualne promene u izbornom zakonu, kada je reč o manjinama, mogle da se tiču smanjenja zloupotreba izbornih lista.
Tako situaciju o mogućem smanjenju cenzusa sa pet odsto na tri ocenjuje analitičar Dejan Vuk Stanković
Kako kaže promene se ne bi nikako ticale uslova za ulazak u parlament.
Stanković smatra da se sigurno neće ići ispod standarda političke zastupljenosti manjina kakav postoji sada i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će se promene, ukoliko ih bude, verovatno ticati veće mogućnosti njihovog učešća u političkom životu kao što se daje i veća šansa političkim partijama smanjenjem cenzusa.
"Ne verujem da će smanjivanje cenzusa uticati na to da vi izgubite reprezentativnost najrelevantnijih nacionalnih manjnina u parlamentu. Tako nešto je jako teško zamislivo, posebno što u Srbiji nemate neke otvorene političke sukobe sa manjinama osim neke latentne tenzije sa Albancima, koji su generisani problemom Kosova i izuzimajući neke incidentne, ali ne i kritične situacije u Raškoj oblasti", rekao je Stanković
Na manjine se, inače, ne odnosi izborni cenzus, već one imaju "prirodni prag", a prema Zakonu o izboru narodnih poslanika "mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250".
To znači da je dovoljno petnaest do trideset hiljada glasova, u zavisnosti od izlaznosti na izborima, da bi se zauzele skupštinske klupe, dok cenzus od pet odsto podrazumeva da se stranke moraju osvojiti mnogo više da bi bile deo parlamenta.
Zbog toga su se u prošlosti pojavljivale stranke čiji predstavnici nisu bili deo manjinskog naroda, ali su im liste zvanično ispunjavale kriterijume da budu manjinske.
Stanković podseća da se na izborima 2012. godine pojavila grupa građana "Nijedan od ponuđenih odgovora" koja je, kako je rekao, pokušala da se bude jedna vrsta "političke gerile" krijući se iza manjine.
Tako da, ako bude intervencija u zakonu, skreće pažnju, one bi mogle biti restriktivnog kakaktera u kontekstu sprečanja loših presedana.
"Ono što će, pretpostavljam, zakonodavac pokušati da uredi, to je da izbegne bilo kakvu vrstu zloupotrebe manjinskih lista i suzbije jednu vrstu manipulativnog ponašanja.Takve političke provokacije mogu da vam otvore problem sa nacionalnom manjinom koja je na taj način zloupotrebljena", istakao je Stanković.
On je mišljenja da će sve relevantne političke manjine svakako ostati u parlamentu.
Na pitanje da li i na koji način smanjenje cenzusa može uticati na prirodni prag manjina i njihovu zastupljenost u parlamentu, Stanković navodi da je to već pitanje za njihove političke taktike, da li će ući u koaliciju sa strankama koje funkcionišu na nivou repubike ili neće.
.jpg)
