Izvor: Danas, 13.Nov.2014, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez promena već 112 godina (2)
Može se desiti da sud, i pored nagomilanih zakona, neki zakon tumači kao lex specialis, primenjujući načelo Rimskog prava po kome poseban zakon derogira opšti, a da pritom ne uzme u obzir različitu materiju koju regulišu dva suštinski različita propisa ili da ne uzme u obzir drugo, važnije načelo Rimskog prava, po kome kasniji zakon derogira raniji - Lex posterior derogat priori. Ne bi bilo iznenađujuće da sud u nekim predmetima primenjuje i Hamurabijev zakonik. Selektivno naravno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Što da ne, ako zatreba.
Zbog pravnih praznina i nedorečenosti u prebrzo donetim propisima, sudovi vrlo često usvajaju i objavljuju pravne stavove, odgovore na sporna pravna pitanja usvojena na sednicama odeljenja, razna tumačenja i sve to naravno obavezujuće u primeni prava. Zbog nakaradnih propisa i zakonom čudno raspodeljene stvarne nadležnosti sudova, te pravne stavove (nekada rezervisane isključivo za Vrhovni i Savezni sud) sada zauzimaju i prvostepeni sudovi u izvršnim predmetima, apelacioni sudovi u predmetima gde su vanredni pravni lekovi isključeni ili restriktivno ograničeni, a sve u svrhu usaglašavanja sudske prakse na raznim nivoima sudovanja. Zato ne čudi da npr. sud u Kraljevu, u izvršnim predmetima, primenjuje zakon na način koji je suprotan stavu npr. izvršnog suda u Novom Sadu po nekim pravnim pitanjima. Podsetimo da sudsko veće tog istog izvršnog suda, u izvršnim predmetima, odlučuje po prigovorima kao da je drugostepeni sud, tako da se ceo postupak završava pred prvostepenim sudom.
Problemi i pojave u vezi sa donošenjem i primenom zakona, opisani u gore citiranom tekstu, nisu vezani za Srbiju kao pravnu državu u 2014. godini. Napred navedeni tekst, pod naslovom "Manje zakona - više zakonitosti" objavljen je u prvom broju lista "Glas prava, sudstva i administracije" 3. novembra 1902. godine. Tako je, te davne 1902. godine, izgledala Srbija kao pravna država, viđena perom vlasnika i odgovornog urednika lista, inače javnog pravozastupnika, gospodina Milana St. Markovića.
Verovali ili ne, ništa se suštinski u političkom i zakonodavno-pravnom životu Srbije nije promenilo za proteklih 112 godina. Pozicija, bez obzira iz koje političke opcije ili koalicije dolazi, najčešće se hvali brojem donetih zakona (nekad usvojenih preko noći ili u kasne sate), sve pod velom usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravom EU. Otkako je Srbija 29. apila 2008. godine potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, te prihvatila obavezu usklađivanja zakonodavstva sa pravom EU, toliko smo se puta uskladili sa pravom EU da prevodioci ne stignu da prevedu našu regulativu sa svim izmenama i dopunama dopuna. Zakoni se donose po hitnom postupku i bez ozbiljne javne rasprave. I kad imaju javne rasprave, onda su vrlo često organizovane samo za pozvane. Kako se donose, tako se i menjaju.
Ipak, ima i promena u pravnom životu Srbije, za razliku od 1902. godine. Promenilo se to što sada i Ustavni sud Srbije svojim odlukama stvara novu sudsku praksu, pa praćenje onog što ovaj sud presuđuje jeste obaveza za svakog ozbiljnijeg pravnika ove države. Nije mali broj odluka Ustavnog suda kojima se poništavaju odluke Vrhovnog kasacionog suda ili Privrednog apelacionog suda ili Apelacionog suda, zbog pogrešne ili arbitrarne primene materijalnog prava i povrede prava građana na pravično suđenje. Novo ili drugačije ili ispravno tumačenje prava od strane Ustavnog suda obavezujuće je za sudove čije su odluke poništene, pa naravno i za svakog ko se bavi primenom prava. Dobar je taj Ustavni sud, samo smeta pojedincima, koji misle da se "drži zakona kao pijan plota".
