Izvor: RTS, 29.Okt.2014, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez projekta nema ni novca od donacija
Prošlo je više od tri meseca otkako je održana donatorska konferencija, a novac je tek sada počeo da pristiže. Ipak, u Kancelariji za obnovu tvrde da nije reč o kašnjenju, već da pojedini donatori imaju posebne zahteve.
Bez projekta o ulaganju gotovo je nemoguće dobiti pomoć, pa zato opštine koje su manje vične pisanju projekata, duže čekaju na novac.
U istočnoj Srbiji donatori su imali posebne uslove. Tražili su da se dostave precizni projekti i da se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novac uloži u stvari od opšteg intersa. Tako je Negotinu odobrena kupovina sistema za uzbunjivanje, a Kladovu crpne pumpe. U Majdanpeku novac će biti uložen u obnovu škola.
Direktor Kancelarije za obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević objašnjava da su donatori pre svega očekivali da im bude obrazloženo na šta bi novac bio potrošen.
"Dakle za svaku od tih pojedinačnih donacija i pojedinačnih donatora bilo potrebno praviti poseban predlog projekta koji se potom upućuje vladi te zemlje na odlučivanje", kaže Blagojević.
I u Pomoravlju, pred opštinama isti izazov. Predsednik Opštine Svilajnac Predrag Milanović napominje da je oko 30 odsto zahtevnih projekata za čije pisanje se angažuju stručnjaci van opštine, najčešće oni sa fakulteta.
"Ja bih voleo kada bi se napravio možda neki državni program pa da ovi ljudi koji nemaju možda dovoljno posla na univerzitetima, fakultetima budu stručna pomoć, pogotovo opštinama gde spada i opština Svilajnac", ističe Milanović.
U Valjevu na primer, donatori nisu od opštine tražili projekat. Zahvaljujući donaciji vlade Japana, ali i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u gradu na Kolubari već je počela obnova vodoprivrede, ali i domaćinstava.
"Ono što je obaveza lokalne samouprave grada do sada bila, mi smo uradili, znači sve ono što je u smislu urbanističkih uslova i obezbeđivanje komunalnih priključaka", napominje Žarko Kovač, zamenik gradonačelnika Valjeva.
Aleksander Grunauer iz nemačke organizacije GIZ kaže da je manji problem definisati šta su potrebe.
„Međutim, kada krene cela administrativna procedura na srpskoj strani, znači kod opština, ponekad i kod republike i na našoj strani kod donatora onda to može da traje kao 'gladna godina' za onog ko čeka pare", objašnjava Gruanuer.
Na donatorskoj konferenciji prikupljeno je oko 995 miliona evra. Planirano je da 600 miliona bude uloženo u rehabilitaciju objekata za zaštitu od poplava. Međutim, nijedna aktivnost ne može da se sprovede ukoliko donatori nemaju crno na belo gde će novac biti uložen.
