Izvor: Politika, 11.Avg.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez prečice do državnog stana

Počelo utvrđivanje činjenica povodom afere dodele i otkupa 288 državnih stanova. – Za dve nedelje predlog vladi. – Da li će biti ukinuta Uredba i obustavljena i dodela ili samo otkup kvadrata? – Rešenje u modelu neprofitnih socijalnih stanova

Pravni tim koji je vladin Generalni sekretarijat formirao po nalogu premijera Mirka Cvetkovića počeo je da radi na rasvetljavanju afere dodele državnih stanova funkcionerima i zaposlenima u državnim organima i organizacijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i u naredne dve nedelje predočiće Vladi Srbije rezultat „istrage” i predložiti dalje korake, potvrđeno nam je juče u vladinoj Kancelariji sa saradnju sa medijima.

Proverom svakog pojedinačnog ugovora o zakupu i otkupu biće prvo utvrđeno da li su kvadrati deljeni po još važećem propisu, Uredbi iz 2002. godine. Ako se pokaže da je sve rađeno kako je propisano i da je pravno isključena mogućnost oduzimanja stečene svojine ili promene kupoprodajnih uslova na štetu novih, privatnih vlasnika, ostaje ključno pitanje – šta dalje da se radi.

Vlada će na predlog pravnog tima morati da odluči da li će nastaviti ili prekinuti dosadašnju višedecenijsku praksu podele državnih stanova i to pod povoljnijim uslovima. Takođe će morati da odluči i da li će ubuduće uopšte dodeljivati stanove samo u zakup ili uz mogućnost naknadnog otkupa, da li će ukinuti Uredbu važeću poslednjih sedam godina, ili će iz nje biti samo izbrisana mogućnost otkupa, pod uslovima povoljnijim nego na tržištuili neće ništa menjati.

Podsetimo, proteklih godina dodeljeno je u zakup i potom otkupljeno najmanje 288 stanova za koje su, prema podacima Direkcije za imovinu, zaključeni kupoprodajni ugovori. Osnovano se sumnja da je reč o većem brojustanova dodeljenih proteklih godina datih u zakup. Jer, prema dostupnim informacijama, Vlada Srbije je 2003. godine donela odluku o pribavljanju oko 600 stanova od Građevinske direkcije.

U februaru 2004. godine, prema dokumentima do kojih je došla „Politika”, dve republičke direkcije, Građevinska i Direkcija za imovinu, zaključile su ugovor o prenosu prava korišćenja nepokretnosti u državnoj imovini. U oktobru 2004. Komisija za stambena pitanja (predsednik Slobodan Lalović, a članovi Dragan Jočić, Zoran Stojiljković, Bojan Dimitrijević i Velimir Ilić) usvojila je informaciju o raspolaganju stanovima iz programa stambene izgradnje Građevinske direkcije za 2003. godinu. Do tada izgrađena 403 stana (353 u unutrašnjosti i 50 u Beogradu) komisija je podelila državnim organima i organima koji su ih dalje delili svojim zaposlenima, među kojima je bilo i funkcionera.

Najviše stanova pripalo je najmnogoljudnijim ministarstvima – MUP-u –160 (BIA je dobila još 18). Ministarstvu finansija –62 stana (Poreskoj upravi je od toga dato 49 stanova). Još pedeset stanova otišloje sudovima, tužilaštvima, pravobranilaštvu, organima za prekršaje, zatvorima.

Od drugih organa najviše stanova dobio je Republički geodetski zavod, uglavnom za ljude na terenu. Od 2007, kadaje vlada izmenama Uredbe potvrdila mogućnost otkupa, kupljeno je pomenutih 288 stanova. Šta je sa ostalima od četiristo razdeljenih po institucijama i šta je sa još dvesta kupljenih, a nerazdeljenih na pomenutoj sednici vladine stambene komisije, trebalo bi da utvrde nadležni.

Kad je reč o funkcionerima – posebno onim izabranim, ali i imenovanim licima, svima koji su na položaju –tu dileme ne bi trebalo da bude, pošto nema logike da neko ko se na funkciji zadrži nekoliko godina dobije stan u vlasništvo.

Nesporno je i da sudije, milicionari, poreznici i zaposleni u državnim organima obavljaju poslove bez kojih država ne može da funkcioniše i da bi bilo dobro da su oslobođeni brige oko krova nad glavom.Ali, pitanje je da li samo zato što imaju radnu knjižicu u državnim organima, samo zato što im je država poslodavac, treba i u rešavanju stambenih pitanja da budu privilegovani u odnosu na ostale građane.

Rešenje za državu koja hoće da vodi brigu o stambenim potrebama svojih policajaca, sudija, profesora i činovnika, možda je u modelu izgradnje socijalnih, neprofitnih stanova, koji je, kopirajući ono što radi razvijeni svet, već oprobala Skupština grada Beograda. Naravno, uz usavršavanje tog modela i otklanjanje manjkavosti koje su se u premijernom izvođenju pojavile. I pod uslovom da oni kojima država daje kvadrate zaista porodični prihodi ne omogućavaju da izađu na tržište.

Vesna Jeličić

-----------------------------------------------------------

Minić: Uredbe moraju biti valjane

Otkup državnih stanova po važećoj uredbi „karakterističan je slučaj u kome je nešto rađeno u skladu sa propisom, ali to nije valjano”, prokomentarisao je za „Politiku” Zlatko Minić, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije. „U ovom slučaju država je oštećena, jer je prodavala stanove jeftinije nego što je mogla da ih pribavi. Dalje, treba postaviti pitanje ko su ljudi koji su te stanove mogli da dobiju. Da li su to stručnjaci koji su radili na funkcionisanju države ili su to ljudi koji su se nalazili na nekakvim položajima u odgovarajućim političkim strukturama, a potom odlazili iz državne uprave”, kaže Minić i zaključuje da „ako se nekom omogući da dobije povoljnije kredite ili da otkupi stan po povoljnijim uslovima, onda on ima obavezu da određeni period radi za državu”.

Naš sagovornik smatra da je ovakva vrsta stimulansa državnih službenika u stvari način da se privuku kvalitetni kadrovi koji bi potom ostali da rade u državnoj administraciji. „Imali smo situaciju da je bilo teško privući kvalitetne stručnjake. Državna revizorska institucija je konkretno imala problem da izabere odgovarajuće ljude koji su se javljali na mesta državnih revizora. Razlog je taj što su bili bolje plaćeni u privatnim firmama”, kaže Minić i dodaje da je za otkup stanova po tržišnoj ceni potrebno ponuditi kredite po povoljnim uslovima, sa nižom kamatom.

V. Dugalić

-----------------------------------------------------------

Beogradski model za celu Srbiju

Prvi konkurs za dodelu 1.000 socijalno neprofitnih stanova u Beogradu raspisan je 2004. godine. Ti stanovi su izgrađeni i useljeni. Drugi konkurs, za još 1.000 stanova, čija je gradnja u toku, završen je 2007. godine. Za prodaju dodatnih 1.000 socijalno neprofitnih stanova trebalo bi da bude raspisan novi konkurs. Svih 3.000 stanova finansira grad iz budžeta i kredita. Stanovi se prodaju po proizvodnim cenama sa rokom otplate od 20 godina uz 20 odsto učešća i sa godišnjom kamatom od 0,5 odsto. Kupci neprofitnih stanova ne mogu da ih izdaju ili prodaju najmanje pet godina, i moraju da se obavežu da će nastaviti da rade u državnoj upravi ne kraće od narednih pet godina.

Pravo da učestvuju na konkursu imali su zaposleni u obrazovanju i naučnoistraživačkoj delatnosti, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, pravosuđu, policijskoj, gradskoj i opštinskim upravama, javnim preduzećima, ustanovama i službama čiji je osnivač grad. Za kupovinu stanova mogli su da konkurišu i mladi bračni parovi, ratni vojni invalidi iz oružanih akcija posle 17. avgusta 1990. godine, roditelji, usvojioci ili staratelji osoba sa psihofizičkom ometenošću u razvoju, invalidi sa teškim telesnim oštećenjem, samostalni umetnici, zaslužni sportisti i sportisti međunarodnog ranga.

Osim socijalno neprofitnih stanova, grad finansira gradnju stanova za socijalno stanovanje koji se iznajmljuju po povoljnoj ceni.

D. M.

-----------------------------------------------------------

Stotine kvadrata po Miloševićevom ministru

Najveći darodavac državnih kvadrata bile su poslednje dve Miloševićeve vlade. Samo za četiri godine, počev od 1997, zaključno sa 2000. godinom, dodeljeno je oko 1.200 stanova širom Srbije, od onih velikih, čija površina premašuje sto, čak i dvesta kvadrata, do soba u samačkim hotelima. Prema dokumentaciji do koje je „Politika” došla, većina tih stanova dodeljena je policiji (više od polovine), potom pravosuđu (236), poreznicima i pripadnicima drugih državnih službi.

Samo u 2007. razdeljeno je 645 stanova, a najbolje su prošli najmalobrojniji – ministri. Neki su i više puta u toku mandata dobijali nove stanove. Pojedini su dobili proširenja, ali ne mala, pošto su ustupili manji stan u Beogradu ili unutrašnjosti za veći, obavezno u glavnom gradu. Neki su, opet, dobijali još jednu manju stambenu jedinicu, a neki su se selili sa lokacije na lokaciju, sa sprata na sprat, sve dok nisu našli nešto što im odgovara.

Uz rizik, da nam se zameri zašto ne sva, pomenućemo samo neka „zvučnija” imena sa spiska od više od hiljadu ljudi. Na listi su, recimo, Dragan Tomić i to dva puta (možda bi jedan mogao biti Dragomir, ali u oba slučaja je reč o više od dvesta kvadrata), Nada Popović-Perišić, Dojčilo Maslovarić, Radmila Milentijević, Slobodan Unković, Leposava Milićević, Slobodan Babić, Života Ćosić, Slobodan Tomović... iz SPS-a i JUL-a. Stanove su dobili i njihovi tadašnji koalicioni partneri. Recimo, Svetozar Krstić, Milun Babić ili Slobodan Radulović, za kojim već godinama postoji raspisana poternica. Danas su u opoziciji tadašnji dobitnici stanova iz SRS-a – Dragan Todorović, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić...

Neki sadašnji funkcioneri, ministri, zamenici i pomoćnici ministara, predsednici republičkih sudova svoj stambeni problem su rešili u vreme nekadašnje vlade, u svojstvu tadašnjih funkcionera, državnih službenika ili kao sudije, umetnici, profesori.

Pozamašnu kuću vlada je 2000. godine dodelila i Nebojši Pavkoviću, načelniku Generalštaba. Na listi je, među običnim službenicima i policajcima, plejada tadašnjih MUP-ovih generala, većina sa stanovima između sto i dvesta kvadrata – Senta Milenković, Radovan Stojčić, Vlastimir Đorđević, Dragiša Dinić, Stojan Mišić, Dragan Ilić, kao i tadašnji šef policije Vlajko Stojiljković. U Miloševićevo vreme do stana je došao i tada javnosti nepoznat Zvezdan Jovanović, koji je osuđen za ubistvo premijera Đinđića,.

Stanove su dobijali i stranački kadrovi, poput Gorice Gajović ili Zorana Anđelkovića. Funkcija u javnom preduzeću je mnogim partijskim kadrovima donela i vladine kvadrate, primera radi Srđanu Smiljkoviću (JUL).

Značajan broj stanova tadašnja vlada podelila je i kadrovima sa Kosova i Metohije, a bilo je i onih koji su na vreme otišli sa Kosova, ustupili državi svoj stan u Prištini i uzeli u Beogradu, kao tadašnji rektor Radivoje Papović.

V. J.

-----------------------------------------------------------

I SPO delio stanove

Zbog nezakonite dodele stanova, pred pravosudnim organima našao se i Spasoje Krunić, nekadašnji predsednik beogradske vlade. Pred Okružnim sudom u Beogradu protiv njega je pokrenut pretkrivični postupak. Odluka istražnog sudije o pokretanju istrage ili odustanku od krivičnog gonjenja, međutim, nikada nije saopštena javno. Zbog sumnje da je sa Krunićem učestvovao u nezakonitoj dodeli stanova, postupak je pokrenut i protiv Dragana Čovića, bivšeg člana gradske vlade.

Ostaće upamćeno da je posle saslušanja kod istražnog sudije Krunić napao novinare koji su mu prišli kako bi od njega uzeli izjavu. Vidno nervozan, Krunić je po izlasku iz sudijskog kabineta odbio da odgovara na pitanja okupljenih novinara, a na jednog od njih nasrnuo je i fizički.

Prema nezvaničnim informacijama, funkcioneri SPO-a su za vreme dok su se nalazili na čelu gradske vlade podelili čak 658 stanova. Kriterijumi po kojima su kvadrati dodeljivani bili su izuzetno rastegljivi. Kao dokaz za ovu tvrdnju može da se navede i činjenica da su dvosobne i trosobne stanove dobijali ljudi kojima tolika kvadratura, s obzirom na broj članova porodice, ne pripada. Stanovi su, prema istim informacijama, dodeljivani i građanima zaposlenim u državnim, društvenim, pa čak i privatnim firmama za koje Skupština grada Beograda nikako ne može da bude nadležna. Među dobitnicima stanova ima i onih sa radnim stažom manjim od pet godina.

Stanove su, recimo, dobili visoki funkcioneri SPO-a Aleksandar Čotrić, Anđelko Trpković, Ivan Kovačević, Milan Komnenić, pri čemu je samo prvi od četvorice radio u Skupštini grada.

Među javnim ličnostima koje su od tadašnje gradske vlade dobile stanove su i glumci Sergej Trifunović, Nebojša Glogovac, Mirjana Joković, Voja Brajović, Slobodan Ninković i Petar Kralj, zatim advokat Rajko Danilović, novinarka Mirjana Bobić-Mojsilović, sportistkinja Jasna Šekarić, pevačica Bisera Veletanlić"

M. D.

-----------------------------------------------------------

Na pomolu novo suđenje Cici Knežević

Suđenju Živki –Cici Knežević, bivšem sekretaru Vlade Srbije, i grupi funkcionera Socijalističke partije Srbije (SPS) i JUL-a optuženih za nelegalnu dodelu stanova, koje je počelo 2002. godine, ne nazire se kraj. Čak će, po svemu sudeći, početi ispočetka. Sudija Siniša Sofrenović, koji je vodio postupak protiv okrivljenih, otišao je u penziju, pa će sudija kome predmet bude dodeljen postupak, makar formalno, morati da počne ispočetka.

– Nastavak glavnog pretresa nije zakazivan od kada je sudija Sofrenović početkom godine otišao u penziju. Čak i ne znamo da li je određen sudija koji će naslediti predmet – rekao je za naš list jedan od advokata u postupku, koji je želeo da ostane anoniman.

Pored bivšeg sekretara Vlade Srbije Živke Knežević, optužnica Okružnog tužilaštva u Beogradu za nelegalnu dodelu stanova tereti i predsednika Socijalističke narodne stranke Branislava Ivkovića, bivšeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa, nekadašnje čelnike DIPOS-a Danila Pantovića i Miloša Lončara, službenike novobeogradske opštine Miloša Batinu i Zorana Petrovića, bivšeg vladinog službenika Petra Zekovića i bivšeg komesara za izbeglice, raseljena lica i humanitarnu pomoć Bratislavu Morinu. Za protivzakonito posredovanje u tom predmetu optužena je i Mirjana Marković.

Živku Knežević optužnica tereti da je pribavila imovinsku korist od 965.072,54 dinara dr Vladimiru Stojiljkoviću, sinu Vlajka Stojiljkovića, tadašnjeg Ministra unutrašnjih poslova. Ona je, kako se navodi u optužnici, sačinila rešenje kojim Komisija za stambena pitanja Vlade Srbije prenosi na SO Novi Beograd pravo davanja u zakup, na neodređeno vreme, stana u Ulici Klare Cetkin broj 7, površine 73 kvadrata,„u cilju zbrinjavanja socijalno ugroženih porodica i izbeglih lica”. Posle svog potpisa, Živkovićeva je na dokument stavila i potpis dr Branislava Ivkovića, iako za to nije imala ovlašćenje, da bi Izvršni odbor Skupštine opštine Novi Beograd potom dodelio stan Stojiljkoviću.

Bratislava Morina je posredovala prilikom nezakonite dodele stana svome sinu Kohanu Morini i preko Komisije za stambena pitanja Vlade Srbije i njenog sekretara Živke Knežević.

Ona se, prethodno, u rezidenciji tadašnjeg predsednika Miloševića, a u prisustvu Mirjane Marković, obratila Cici Knežević s molbom da njenom sinu reši stambeno pitanje. Molbu je predala preko Mirjane Đureković, zamenice okrivljene Živke Knežević. Morina je, prethodno, odabrala odgovarajuću lokaciju, ali i kvadraturu da bi zatim njenom sinu bio dodeljen stan iako je bio zaposlen u niškom „Telekomu” a ne u Vladi Srbije, kako je bilo propisano. Stan mu je dat u zakup na neodređeno vreme, a on ga je potom i otkupio.

U dodelu stanova bio je umešan i Branislav Ivković, nekadašnji predsednik Komisije za stambena pitanja Vlade Srbije, koji je omogućio dodelu kuće Mihalju Kertesu u ulici Beogradskog bataljona, ukupne površine 290 metara kvadratnih. Stan je, na sličan način, dodeljen i Iloni Pešić, dadilji Marka Miloševića, unuka Mirjane Marković.

M. Derikonjić

[objavljeno: 12/08/2009]

Nastavak na Politika...