Izvor: Blic, 23.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez posla ostaje 2.795 činovnika
Bez posla ostaje 2.795 činovnika
Nakon odluke o nezavisnosti Crne Gore neizvesna je sudbina najmanje 2.795 zaposlenih u administraciji državne zajednice SCG, ne računajući Ministarstvo odbrane, saznaje 'Blic' u izvorima bliskim Savetu ministara.
Iako je bilo najava da Savet ministara više neće zasedati ukoliko Crna Gora na referendumu izglasa samostalnost, izvor 'Blica' tvrdi da će to telo zasedati najverovatnije sledeće nedelje.
'Glavna tema te sednice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biće upravo rasprava o sudbini skoro tri hiljade zaposlenih u državnoj administraciji, koji će najverovatnije ostati bez posla', naveo je naš izvor. Trenutno je jedino izvesno da će zaposleni u Ministarstvu za spoljne poslove SCG uhlebljenje naći u istom resoru na nivou Srbije.
Naš izvor je najavio i da postoji mogućnost da Skupština SCG zaseda još jednom bez obzira na pozitivan ishod crnogorskog referenduma.
'Parlament SCG bi se sastao samo da konstatuje da državna zajednica više ne postoji', naveo je naš izvor.
On je rekao da bi potom republički parlamenti Crne Gore i Srbije usvojili deklaracije o nezavisnosti tih država. Posle donošenja tih deklaracija Srbija bi automatski preuzela međunarodni subjektivitet SCG, dok bi Crna Gora zatražila međunarodno priznanje.
Inače, predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić već je najavio da bi Srbija u roku od nekoliko dana izmenom Zakona o vladi i donošenjem deklaracije o proglašenju nezavisnosti mogla da se konstituiše kao samostalna država. Usvajanje takve deklaracije u crnogorskom parlamentu biće prvi korak Crne Gore na putu ka međunarodnom priznanju.
Ustavna povelja SCG predviđa da u slučaju istupanja Crne Gore iz državne zajednice, Srbija nasleđuje pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u Ujedinjenim nacijama, ali i sve međunarodne obaveze. Svi međunarodni dokumenti koji su se odnosili na SR Jugoslaviju, naročito Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, odnose se u celosti na državu Srbiju, kao sledbenika ranijih država.
Crna Gora će morati da se prijavi za članstvo u svim međunarodnim organizacijama. Stolicu u UN Crna Gora bi najranije mogla da dobije u septembru na Generalnoj skupštini te najbrojnije svetske organizacije.
Takođe, ne očekuju se veći problemi u pregovorima dve države sa EU vezanim za ekonomsku sferu, zbog toga što Srbija i Crna Gora već duže vreme pregovore vodi na dva paralelna i razdvojena koloseka.
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević poručila je juče da će i Srbiji i Crnoj Gori biti potreban novi mandat za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko se potvrde rezultati referenduma o crnogorskoj nezavisnost.
'Razlika je samo u tome što će Srbija naslediti mandat državne zajednice sa amandmanima, dok će se za Crnu Goru praviti potpuno nov mandat. I u jednom i u drugom slučaju mandat će morati da bude potvrđen od strane Saveta ministara', objasnila je ona. Miščevićeva očekuje da će EU tu odluku o mandatima doneti relativno brzo, za nekoliko nedelja do mesec dana, tako da se pregovori mogu nastaviti. Međutim, pre toga, kako tvrdi, Crna Gora će prvo morati da dobije status suverene, odnosno međunarodno priznate države.
'Crna Gora će međunarodno priznanje najpre verovatno dobiti od EU, nakon čega sledi i novi mandat za pregovore, dok će se za Srbiju otvoriti pitanje nastavka pregovora pod uslovom pune saradnje sa Haškim tribunalom', ukazala je Miščevićeva.
Nenad Čaluković
