Izvor: Blic, Beta, 25.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez političara daleko od pravog pomirenja
Nije čudno što ideja o formiranju Saveta poverenja dolazi od političkog lidera Srba u Hrvatskoj, Milorada Pupovca jer srpska manjina u toj zemlji, poučena bolnim iskustvima, ima svaki interes da odnosi između matice i države u kojoj žive, budu što bolji. Ali, iako se može polemisati da li bi takva inicijativa mogla i u realnosti da zaživi, ona je značajna jer predstavlja pokušaj da se nametne ideja kojom bi se izvršio pritisak na političare da ne dozvole da odnosi prvih suseda još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dugo ostanu u senci prošlih ratova.
Dok odnosi Srbije i Hrvatske, gledani kroz izjave zvaničnika dve zemlje, sve više podsećaju na devedesete, inicijativa za uspostavljanje srpsko-hrvatskog saveta poverenja pojavila se kao glas razuma u kakofoniji međusobnog optuživanja za krvave sukobe koji su obeležili raspad bivše Jugoslavije.
Pupovac je definisao savet kao telo koje bi rukovođeno činjenicama i politički neusmeravano, pristupilo problemu devedesetih. Ono bi okupilo ljude od ugleda, predstavnike parlamenata i dve dominantne crkve.
Javnost pristrasna zbog propagande
I u Beogradu i u Zagrebu većina uglednih intelektualaca podržava ideju, ali se svi slažu da će bez dobre volje političkih elita ratno nasleđe u odnosima dve zemlje ostati dominantna tema. Sagovornici „Blica” podsećaju da je javnost i u Hrvatskoj i u Srbiji prilično pristrasna, zahvaljujući konstantnoj propagandi kojom se zločini jedne strane umanjuju, a druge preuveličavaju, i obrnuto, a za to je odgovorna politika koja i 13 godina po završetku rata, nalazi interes da se s vremena na vreme, vrati na pitanje krivice.
- Ja sam za svaku takvu ideju. Ona svedoči da ima i drugih, osim političkih lidera, koji o takvim pitanjima treba da odlučuju - kaže za „Blic” Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i član Igmanske inicijative.
Prema njegovim rečima, situacija u kojoj se države međusobno tuže pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu ne vodi ničemu jer, kako veruje, sud neće dati odgovor na pitanje „ko je kriv”.
- To ćemo morati da uradimo sami, a ne da se u sudu vraćamo nazad, na priču ko je više i manje kriv. Na kraju, to se sve prebija preko leđa Srba u Hrvatskoj i zato je Pupovčeva inicijativa dobra - zaključuje Kovačević.
Granić: vlade su najodgovornije
Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Mate Granić „načelno misli” da je inicijativa pozitivna i da može da doprinese razvoju boljih odnosa.
- Ali uvek najveća odgovornost leži na vladama i predsednicima dve države - ocenjuje Granić za „Blic”.
Zagrebački profesor Jovan Mirić smatra da je svaka inicijativa koja teži miru i pomirenju dobrodošla, tim pre što „dvadeset godina na ovim prostorima nije bilo razgovora o miru”.
- Ne treba od Pupovčeve inicijative očekivati čudo, ali bi bilo dobro da se oslabe sadašnje negativne tenzije i učine barem mali pomaci prema boljim odnosima i miru - kaže Mirić.
Svetozar Stojanović već je imao iskustava u sličnim telima kao član Jugoslovenskog komiteta za istinu i pomirenje, čiji rad nije dao nikakve rezultate. On, međutim, tvrdi da bi Pupovčeva inicijativa mogla imati uspeha, ukoliko bi se bavila istinom.
- Ako bi se uspostavio savet za utvrđivanje istine, bio bih za to, ali članovi ne mogu biti partijski ili državni funkcioneri. To moraju biti nezavisni intelektualci - kaže Stojanović.
"Komisijom na komisiju”
Predsednik hrvatskog Odbora za građanska prava Zoran Pusić ističe da je svaka takva inicijativa dobra i podseća da je na nedavnom zagrebačkom sastanku Igmanske inicijative, koja godinama radi na prevazilaženju posledica ratova i pomirenju, dogovoreno da se u proleće iduće godine održi sastanak šefova država iz celog regiona o toj temi.
Međutim, beogradska istoričarka Dubravka Stojanović Pupovčevu inicijativu ne vidi kao rešenje.
- Mislim da je to ono što se zove „komisijom na komisiju”. To je stvaranje nove komisije kojom se ne rešava problem. Problem je u političkoj volji za istinom i pomirenjem. Kada bi ih bilo ne bi bilo potrebe za komisijama - kaže Stojanović, dodajući da je njen zaključak kao istoričara da su za uspeh ili neuspeh takvih procesa uvek odgovorne političke elite.
Mesić: Sud će rešiti sva pitanja koja se tiču genocida
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je juče da je podizanje tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv Srbije „dovoljno da se pred tom sudskom instancom reše sva pitanja koja se tiču genocida i ratnih zločina na tim prostorima”.
Mesić je to rekao gostujući u redovnoj mesečnoj emisiji Hrvatskog radija „S predsjednikom uz kavu”, u kojoj je prokomentarisao najavljenu protivtužbu Srbije pred istim sudom zbog zločina nad Srbima u vojnoj akciji „Oluja”. Komentarišući potom i, prema rečima voditelja emisije, srpsko relativiziranje izvinjenja žrtvama hrvatskih zločina koje je dao 2003. godine, Mesić je rekao da je to učinio, ali da zbog toga ne smatra da izvinjenje mora ponavljati svaki put kada Srbija dobije novu vladu. „Ja sam tada rekao da se izvinjavam svima onima kojima su pripadnici mog naroda učinili zločin upotrebljavajući hrvatsko ime”, objasnio je Mesić.
Beta
Ima li mesta za crkve?
Najviše spora u polemici o Pupovčevoj ideji ima o ulozi Katoličke i Srpske pravoslavne crkve u savetu. Bivši predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski se ne slaže sa tom idejom „jer bi to bilo vraćanje u srednji vek”. Prema toj ideji skeptičan je i Milenko Popović, paroh SPC u Zagrebu koji je rekao da Crkva sa svojim evanđeoskim načelima ne može učestvovati u radu političkog tela. Međutim, Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar podržava predlog i misli da je to dobar put za budućnost, uz ogradu da ne može „suditi u celini o predlogu”. U Hrvatskoj najveću podršku Pupovčevoj ideji dao je profesor Adalbert Rebić, direktor „Hrišćanske sadašnjosti”.
-Mostove treba da gradimo, ne samo da ih rušimo, i ne treba da se međusobno ponižavamo. Taj savet može imati uticaja u izglađivanju nesporazuma - rekao je Rebić.
Dosadašnje komisije bez uspeha
Na prostoru bivše SFRJ do sada je osnovano nekoliko komisija za istinu i pomirenje, ali njihov rad do sada nije dao velike rezultate. Jugoslovenska komisija za istinu i pomirenje, osnovana posle 5. oktobra, na čijem čelu se nalazio Vojislav Koštunica, dugo gotovo da nije ni radila, a tadašnjoj saveznoj vladi trebalo je punih 18 meseci samo da donese odluku o njenom finansiranju. Pošto su se članovi podelili u dve struje, nestala je praktično bez traga. U BiH je godinama trajala rasprava o osnivanju komisije, a ona ni do danas nije donela rezultate koji bi ostavili trag na prostorima bivše SFRJ. Međutim, u BiH su sa određenim uspehom radile slične komisije osnivane na opštinskom nivou, poput onih u Bijeljini i Tuzli. Sve su osnivane na primeru južnoafričke komisije koja je sa priznatim uspehom istraživala zločine počinjene za vreme aparthejda.
