Izvor: Blic, 28.Avg.2009, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez pogleda na grad sa visine
Beogradsko naselje „Vidikovac" izgradjeno je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a prvi pravi vidikovac Beograd je dobio 1962. godine, kad je izgrađena poslovna zgrada „Ušće". Iz naselja Vidikovac se vidi pola istočnog dela Beograda, a sa poslednjih spratova gradskih oblakodera, ali sa i Hrama svetog Save pruža se božanstven pogled na grad. Taj pogled je, na žalost, dostupan samo malobrojnim srećnicima.
Nekoliko najviših zgrada, sa kojih se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao „na dlanu" vidi naša prestonica, nisu dostupne široj javnosti ni turistima. Mnogima nije poznato ali sa visine od 46 metara, sa Hrama svetog Save, pruža se jedan od najlepših pogleda na grad. Vidikovac oko glavne kupole Hrama pomaže da se shvati koliko je Beograd veliki i lep, ali otkriva i njegove tamnije strane. Na vodikovac se za sada može pešice ili improvizovanim liftom koji služi za prevoženje građevinskog materijala. Put do vrha traje ali vredi čekanja ili peščenja zbog onog što se može videti sa jedne od najvećih svetkovina u Srbiji. Sa južne strane oblacima prkose Avala i avalski toranj, a društvo im pravi zgrada Vojno medicinske akademije. Na zapadu caruju novobeogradski blokovi i Gardoš, a gotovo pola severa se ne vidi od Beograđanke. Gledajući sa Hrama, istočna kapija je Zvezdarska šuma. Sa Hrama svetog Save pruža se jedan od najlepših pogleda na grad, ali privilegiju da u tome uživa, bar za sada, imaju malobrojni.
- Vidikovac će imati smisla kad se izgradi lift a za sada nije pametno graditi lift jer još traju građevinski radovi. Naravno da je plan da se vidikovac otvori za širu javnost a očekujem da bi to moglo da se dogodi za dve godine, kaže Vojislav Milovanović, protoneimar Hrama svetog Save.
Beograd se može videti ceo, kao na maketi, iz restorana na vrhu kula „Geneks". Prema projektu iz 1977. godine, na vrhu kula, povezanih mostovskom konstrukcijom, nalazi se restoran koji je trebalo da se rotira u prostoru. Međutim, on nikada nije bio dostupan široj javnosti, jer su tadašnji rukovodioci „Geneksa" odlučili da služi samo njihove reprezentacije.
- Poslovna elita je uživala u prelepom restoranu i htela ga samo za sebe. Beograd je, na žalost, ostao jedini veći grad u Evropi koji nema rotirajući restoran - vidikovac, a imaju ga i manji gradovi u Evropi, kaže za „Blic" arhitekta Mihajlo Mitrović, projektant kula „Geneks", poznatih i kao Zapadne kapije.
Koliki je i koliki bi mogao da bude značaj rotirajućeg restorana najbolje pokazuje primer kada je Beograd juna 1980. godine posetio Američki predsednik Džimi Karter.
- Kad je Karter dolazio u Beograd cela služba njegovog obezbeđenja bila je gore na kuli. Ja sam imao pristup objektu i bio sam jedan od retkih koji je mogao da vidi šta se dešava. Postavljali su svoje antene i doneli jedan svoj kamion pun tehnike. Koliki je to vidikovac ništa bolje, od tadašnje posete američkog predsednika, ne može da opiše, seća se Mitrović i dodaje da svi građevinski elementi za funkcionisanje tog restorana postoje, a preostaje da se ugradi rotaciona ploča što je manji deo posla.
Trenutno najlepši pogledu u gradu, na Park prijateljstva, Kalemegdan i ušće Save u Dunav pruža se iz restorana sa 25. sprata Poslovnog centra „Ušće". Restoran preko dana mogu da koriste ljudi koji u zgradi rade ili njihovi gosti. On, na žalost, nije namenjen za široku javnu upotrebu. Međutim, uz dogovor, moguće je da se restoran zakupi za razna slavlja, a u poslednje vreme i mnoge poznate ličnosti su ovde pravile svoje promocije.
Da grad osmotri iz restorana sa 20. sprata zgrade „Ineksa" može, u principu, svako. Obezbeđenje zgrade sigurno neće nikom zabraniti da ide u restoran, na ručak ili na kafu. Restoran je nedavno otvoren i uglavnom ga koriste ljudi koji rade u zgradi nekadašnjeg „Ineksa".
Do početka devedesetih godina, praktično jedini dostupan vidikovac ove vrste u gradu bio je restoran na poslednjem 24. spratu „Beograđanke". On je, međutim, zatvoren kad je Studio B, koji se već decenijama emituje upravo iz ove zgrade, zakupio poslednji sprat za svoje potrebe. Pored ovih, stručno nazvanih „vertikalnih vidikovaca", kojih nema, u Beogradu je sve manje i onih prirodnih vidikovaca, sa zemlje.
Tokom izrade Generalnog urbanističkog plana razvoja Beograda do 2021. stručnjaci su predlagali da se u gradu zaštite određene tačke kako bi se sačuvale vizure i vidikovci kao trajna dobra. Na primer, čuvanje vidikovca Kosančićevog venca uradiće se tako što se neće dozvoliti da se u Savskom amfiteatru zidaju veoma visoke zgrade.
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala.
Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „za Beograd grad budućnosti".
Lične karte beogradskih vidikovaca
„BEOGRAĐANKA" - 101 metar visoka, 24 sprata, arhitekta Branko Pešić, zidana od 1967-1974
PC „UŠĆE" - 134 metra visok, 25 spratova, arhitekta Mihajlo Janković, zidana od 1962-64. Bombardovana sa 12 „tomahavk" raketa 1999. obnovljena 2005
„INEKS" - 20 spratova, arhitekta Uroš Martinović, zidana 1973-80. Zgrada „Ineksa" deo je kompleksa „novi centar Palilule" kojem pripada i Poštanska štedionica
„GENEKS" - 115 metara visoke, 35 spratova, arhitekta Mihajlo Mitrović, završene 1977. godine
HRAM SVETOG SAVE – visok 50 metara, arhitekte Nestorović i Deroko autori projekta, autor nastavka gradnje Branko Pešić, a arhitekta enterijera Dragomir Acović. Vidikovac će biti otvoren za dve godine
