Izvor: B92, 02.Apr.2012, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez ličnih dokumenata 30.000 ljudi
Beograd -- Oko 30.000 ljudi u Srbiji, uglavnom Roma, nema neki od ličnih dokumenata, a 6.500 njih nije upisano ni u matičnu knjigu rođenih, što ih čini pravno nevidljivim.
Srbija je svesna problema apatrida - osoba bez državljanstva - i, zajedno sa UNHCR, radi na njegovom rešavanju, a usvajanjem izmena Zakona o vanparničnom postupku mogla bi da postane prva zemlja regiona koja će rešiti pitanje apatridije, ocenio je šef Kancelarije UNHCR za Srbiju Eduardo Arboleda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Apatridija je, prema njegovim rečima, veliki problem koji ima ozbiljne posledice po živote ljudi, jer onemogućava dobijanje dokumenata i ograničava pristup radnim mestima i zdravstvenoj zaštiti, kao i poštovanje osnovnih ljudskih prava.
On je rekao da jednom specifičnom delu stanovništva Srbije preti opasnost od apatridije.
"To su prvenstveno marginalizovani Romi, koji žive u divljim naseljima, nemaju prijavu boravka i nisu upoznati sa administrativnim procesima i ispunjavaju uslove za dobijanje dokumentacije", kazao je Arboleda.
Prema podacima nedavno završene studije o situaciji u Srbiji, procenjuje se da oko 6,5 odsto Roma, odnosno oko 30.000 ljudi nema neka od ličnih dokumenata, dok 1,5 odsto Roma - oko 6.500 ljudi - nije upisano ni u matičnu knjigu rođenih, rekao je Arboleda.
UNHCR već pet godina radi na rešavanju problema romskih divljih naselja i dokumentovanju ovih ljudi i dosad je obezbedio više od 20.000 dokumenata, dodao je on.
"Mislimo da, radeći zajedno s vladom Srbije, možemo da otklonimo taj problem", kazao je Arboleda i najavio da UNHCR uskoro treba da potpiše memorandum o razumevanju s nadležnim ministarstvom radi zajedničkog angažovanja na rešavanju ovog problema.
On je, takođe, napomenuo da je procedura dobijanja dokumenata ponekad komplikovana i da treba da bude pojednostavljena.
Srbija je u decembru 2011. godine pristupila Konvenciji o smanjenju apatridije iz 1961. godine, a zaštitnik građana Saša Janković predstavio je u martu ove godine izveštaj o položaju pravno nevidljivih u Srbiji.
On je, na skupu u Skupštini Srbije povodom tog izveštaja, rekao da među pravno nevidljivima ima i raseljenih lica koja su bez dokumenata i ne mogu da ostvaruju svoja prava.
"Oni mogu biti žrtve trgovine ljudima, mogu jednog dana biti ljudi sa one strane zakona. Nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, ne mogu da nađu posao i nemaju pravo glasa", upozorio je Janković.
U izveštaju je upozoreno da je postupak za dokazivanje činjenice rođenja neefikasan, nejasan i komplikovan i da zbog toga znatan broj građana ne može da ostvari osnovna ljudska prava.
Zaštitnik građana je početkom godine uputio formalnu inicijativu Vladi Srbije za izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku, kojom se traži da se građanima koji nemaju isprave potrebne radi upisa u matičnu knjigu rođenih omogući da pred sudom dokažu svoj status i na osnovu odluke suda ostvare pravo upisa u matičnu knjigu.
Predsednica skupštine Slavica Đukić Dejanović primetila je da je inicijativa zaštitnika građana stigla u skupštinu u predizborno vreme, ali je izrazila nadu da će, ako ne ovaj saziv, onda sledeći kao prioritet odrediti izmenu tog zakona.
