Izvor: Blic, 27.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez licence nema ni pesme ni svirke
Bez licence nema ni pesme ni svirke
Božana je baš pogodila pesmu gosta lokalne kafane. On joj u transu dade deset evra. Božana na to pusti glas još jače. Taman poče da peva poručenu pesmu i da se penje na sto, kad upade u kafanu inspekcija. U trenutku dok joj je jedna noga na stolici, a druga na stolu, preseče je: 'Vašu licencu mooolim!' Šta je tu je. Božana odgovori: 'Nemam. Kakva, bre, licenca?' 'E pa, onda ne možete ni da pevate', pojasni joj inspektor.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Osim poreza koji muzičari moraju da plaćaju, u Srbiji pevači i svirači moraće da imaju i licencu kako bi mogli da se bave svojim poslom. Kako kažu u Ministarstvu kulture, nema zakonskog roka do kog muzičari moraju da pribave licence, ali će morati da ih imaju ako hoće da se bave tim poslom.
Licence se dobijaju tako što se odlazi na audiciju, nastupa pred komisijom i postaje član udruženja. Mada, već ovde nastaje problem jer na desetine udruženja po Srbiji predstavljaju sebe legitimnim i kao takva organizuju audicije i izdaju licence. Za sada, kako kažu u Ministarstvu kulture, legitimno udruženje za dobijanje licence jeste Savez udruženja estradnih umetnika čiji je predsednik Branimir Đokić. Mada, kako dodaju, to udruženje nije jedino ozbiljno ustrojeno, tako da će u verifikaciji organizacija koje okupljaju muzičare takođe uskoro morati da se uvede red. Po podacima Republičke poreske uprave, ima 817 različitih lokala sa prijavljenom muzikom. Ali, koliko i zaista u Srbiji ima pevača i svirača, koliko je njih prijavljeno i koliko se u toj delatnosti utaji poreza, nema preciznih podataka.
Branimir Đokić tvrdi da se upravo uvođenjem licenci estrada pokušava dovesti u red.
- Muzičari moraju biti protokolisani, prijavljeni da i zaista obavljaju posao. Moraju imati licence jer veliki broj njih radi na crno. Licencom ih registrujemo kao muzičare i ona je praktično dozvola za rad. Licenca je preduslov da se radi po važećim zakonima ove zemlje - ističe Đokić i dodaje da će se uvođenjem licenci smanjiti mnogobrojne krivične radnje u Srbiji.
Mesta za nadu da će se licencama za pevače i svirače skloniti, a ono bar sa ekrana, oni od čije boje glasa hoće i glava da zaboli, za sada nema. Sada se njima samo uvodi zakonski red u čitavu armiju ljudi, poznatih i nepoznatih koji zarađuju muzikom.
- Jeste da se pojavljuju ljudi kao estradni radnici, a pevaju ceo život na plejbek. Mnogi od njih sede u studiju i plaćaju druge pevače da pevaju umesto njih. Ali, kao i u fudbalu, i ovde postoji prva i druga liga. Ne možemo da mu ne damo licencu jer nije Zdravko Čolić. A da li će nastupiti na svadbi ili biti poznat, za sada neka reguliše tržište - pojašnjava Đokić, ali i sam kaže da bi i ova stavka mogla doći na red.
Pevač Džej Ramadanovski kaže da se registrovao. I on je član Đokićevog udruženja.
- Bio sam prvo član jednog drugog udruženja muzičara, ali posle nisam mogao da dobijem vizu za Kanadu dok nisam otišao kod Đokića. Kod njega ima komisija, kao ljudi tamo pevaju i onda dobiju karticu. Ima komisija, četiri-pet ljudi koji su uglavnom iz te branše i nisu neki levaci. Glupo je da se zove Lepa Brena ili Vesna Zmijanac i da sad tamo peva. Ali, pojaviš se, ispoštuješ i onda platiš. Svake godine moraš da daš 10.000, a zašto? Nemam pojma. Ne razumem se ja u to. Neki kažu kao imaš neki status - kaže Džej i dodaje da plaća penziono na svaka četiri meseca i porez.
Kako bi se znalo koje je udruženje pravo a koje ne i kako bi se precizno regulisao čitav ovaj u Srbiji veoma popularan način za zaradu, u Ministarstvu kulture najavljuju novi zakon.
- Ministarstvo je pokrenulo inicijativu izmena i dopuna zakona o samostalnom obavljanju umetničke i druge delatnosti u okviru kulture. Namera nam je da ustrojimo i nacionalni savez za kulturu koji će biti obavezan da reaguje i na kič. Sledeće nedelje idemo u nadzor udruženja koja se bave muzikom - najavljuje uvođenje reda Aleksandra Kojić, sekretar u Ministarstvu kulture.
Željka Jevtić
