Izvor: Politika, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez kulturnog šoka
Grupa naših antropologa, sociologa i ekonomista učestvuje u trogodišnjem međunarodnom naučnom projektu pod nazivom "Kulturni dodiri u evropskoj ekonomiji i društvu nakon pristupanja Evropskoj uniji". Projekat obuhvata istraživačke timove iz osam zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope: Mađarske, Poljske, Slovenije, Češke, Bugarske, Rumunije, Srbije i Hrvatske. Cilj projekta je istraživanje dinamike kulturne razmene između istoka i zapada Evrope i procenjivanje uticaja te razmene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na društvenu povezanost unutar i između starih i novih (ili budućih) članica EU.
Istraživanje zapadne poslovne kulture u Srbiji pokazalo je da je dinamika kulturne razmene veoma složena. Bilo je interesantno opažati različite načine na koje se zapadna kultura "prenosi u lokalni ambijent". U filijalama "Rajfajzen" banke, na primer, ona je prenesena direktno "u paketu", u vreme kad je banka počela sa radom u Srbiji. U pivari "Vajfert" uvedena je u već postojeće domaće državno preduzeće, sa značajnom tradicijom koja vodi poreklo još iz Kraljevine Jugoslavije. U "Hauzmajstoru" je repatriotsko znanje i iskustvo ugrađeno u malu novoosnovanu kompaniju. U programu ruralnog razvoja Topole poslovna kultura sa zapada preneta je u provincijalnu lokalnu zajednicu na ograničen period, dok program prenošenja institucionalne kulture u Ministarstvo poljoprivrede Srbije još uvek traje. Sagledane su i ekonomske ideje na Ekonomskom i Pravnom fakultetu BU, na Fakultetu za menadžment Univerziteta "Braća Karić" kao i u Centru za liberalno-demokratske studije iz Beograda, nevladine organizacije oko koje su okupljeni uticajni srpski ekonomisti.
Istraživanje kulturnog šoka pokazalo je da među menadžerima visokog ranga, pristiglim sa zapada, ima onih koji su sebe istrenirali da zakorače u novu sredinu bez posebnih očekivanja. Ispitanici sa zapada koji su u svojim kontaktima sa poslovnim ljudima u Srbiji doživeli iznenađenja pominju skoro isključivo ona pozitivna. U slučaju "Rajfajzena" Austrijanci su bili iznenađeni "nivoom profesionalnog znanja i voljom lokalnih kolega da nauče i da se posvete poslu". Ispitanici iz Srbije, međutim, pominjali su i neprijatna iznenađenja. Na primer, ona su se pojavila u kontaktima ekonomista iz Centra za liberalno-demokratske studije s pojedinim stranim konsultantima iz vanakademskih krugova, koje su doživljavali kao sujetne birokrate. Neka od neprijatnih iskustava posledica su i "čiste diskriminacije i ekskomunikacije" u vreme sankcija (tokom devedesetih godina), kada su ovi stručnjaci pozivani na konferencije koje su umesto naučnog dobijale politički karakter.
Suprotno početnoj pretpostavci projekta, kulturne razlike najčešće nisu bile sagledane kroz podelu istok-zapad. Ispitanici iz Srbije pravili su razliku između "stranaca" i "naših ljudi". Pri tome, "stranci" su doživljavani kao: "vidljivi i nevidljivi" (prisutni i odsutni vlasnici i menadžeri preduzeća), "insajderi i autsajderi" (kolege iz preduzeća i partneri, klijenti i konkurenti van njih), "pravi stranci i naši stranci" (autentični i povratnici) i sl.
U svim studijama u okviru projekta prepoznaju se i kulturni posrednici. Osobe s ovakvom ulogom mogu biti stranci s multikulturnim iskustvom ili naši ljudi sa radnim iskustvom na zapadu. Reč je o visoko pozicioniranim profesionalcima u stranim preduzećima koji omogućavaju prenošenje zapadne poslovne kulture u našu sredinu, od vrha hijerarhije na dole, uz obavezno osluškivanje glasova koji dolaze odozdo. Istovremeno, srednji rukovodeći sloj u ovim preduzećima, kojeg čine naši ljudi, imaju važnu ulogu u mešanju zapadne i domaće poslovne kulture.
Istraživanje je pokazalo da na prilagodljivost lokalnih aktera na zapadnu poslovnu kulturu ne utiče toliko njihovo nacionalno poreklo koliko drugi faktori, kao što su stepen obrazovanja, urbano ili ruralno poreklo, tip preduzeća u kojem su se razvijali, neoliberalni ili neokonzervativni ekonomski pristup itd. Autor studije o programu razvoja Topole tvrdi da obrazovanje deluje homogenizujuće i da ono nadjačava razlike koje proističu iz specifičnosti nacionalne kulture. Položaj aktera u hijerarhiji institucije takođe utiče na njegovo prilagođavanje zapadnoj poslovnoj kulturi.
Vesna Vučinić
Etnolog, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu
(Sutra: Modeli prilagođavanja)
[objavljeno: 24.07.2006.]
