Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez krompira u Ameriku
Kada se po drugi put oglasio drečeće-zavijajući alarm na aerodromu "Džon Ficdžerald Kenedi", jedan iz grupe putnika za Beograd je primetio sa čuđenjem: "Da ne veruješ, vidi kako su mirni".
I, zaista, svikla lica na uzbune. Putnici su ostali hladni na terminalskim sedištima, samo su, jedva primetno, približili stvari sebi. Posle nekoliko minuta neki jurodivi bezbednjak odlučio je da odblokira najveći aerodrom u Americi. Bez objašnjenja. A, opet, putnici nisu presretali službenike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi ih propitivali.
Odnos putnika i službenih lica je ljubazan i pedantan. Kada dođe kući i otvori kofer, putnik može naći ceduljicu koja pošteno kaže da je sadržaj prepipan i da je službi kontrole žao ako je morala da obije bravu, pa je preporučljivo kofer ne zaključavati.
Američke službe počinju kontrolu još u Evropi, odakle se uzleće direktno za SAD: muškarac s bradom na vrhu je liste sumnjivih pa se od takvih traži da otvore i ručni prtljag. Onda se popunjava dugačak formular: gde idete, koliko ostajete, da li ste bili hapšeni zbog terorizma (!), prostitucije(!?) i tako poduže. U sistem bezbednosti je uključena i prodavačica u fri-šopu koja vakuumira parfeme u specijalne kesice. A još avion nije ni poleteo za Ameriku.
Različite su reakcije putnika na ove duple i troduple kontrole: od formalističke mrzovolje pa čak i do oduševljenosti. Kaže tako jedan: "Ovako me nisu kontrolisali još otkad su me primali u partiju".
Alijensko, crveno oko fotoaparata dočekuje putnika na pasoškoj kontroli u Vašingtonu, pa se traži otisak levog, pa desnog kažiprsta.
"Skidaj cipele, drugar", opominje još jedan u nizu uniformisanih one koji se prave da nisu dobro shvatili šta se od njih traži. A ti obično imaju pocepane čarape pa ih je sramota da im zevne "krompir".
Kada se konačno završe kontrole po aerodromu, i u privremeni zeleni karton bude udaren pečat, ulazi se u jednu zemlju koja traži meru između opravdanog straha od terorizma i demokratskih prava. Naravno da nema nepotrebnih kontrola po ulicama, ali su sigurnosne kamere posvuda, kao i plakati koji razvijaju osećaj bezbednosne kulture. Tako je u njujorškom metrou izlepljen plakat s desetak očiju, koji ohrabruje dojavljivanje sumnjivih pojava: "Njujork ima 16 miliona očiju, računamo na sve njih. Ako nešto vidiš, ako nešto čuješ – javi". Pa slede brojevi telefona.
Policijske poruke u taksiju mogu da budu sasvim konkretne: ko uhvati crtače vandale dobiće nagradu od 500 dolara. Pa i tu brojevi telefona.
Oni koji žive na tutnjećem Menhetnu kažu da je to najbezbedniji grad na svetu, uključujući i Harlem. Kada je, negde iza ponoći, jedna Njujorčanka krenula metroom za Harlem, sama, gost iz Srbije se zabrinuo, ali ona je samo rekla: "Ni Harlem nije što je nekad bio". "Šteta", rekao je stranac, "propade mi razlog da Vas otpratim."
[objavljeno: ]
