Izvor: Politika, 15.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez kažnjenih lekara sve prazna priča
Korupcija u zdravstvu je krivičnopravna problematika i najopasnije je „maskirati” ovaj problem očekivanjima da ga rešavaju etički komiteti, sudovi časti ili Lekarska komora, kaže Hajrija Mujović-Zornić
Slučaj neurohirurga, nastavnika na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji je od roditelja tražio 500 evra da bi operisao tumor koji pritiska kičmenu moždinu desetogodišnjeg dečaka, opet je u središte pažnje izbacio temu korupcije u zdravstvu. Reagovanja na ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slučaj su već viđena. U stilu „svako čudo za tri dana” prašina se sleže i uz rečenicu da istražni organi nastavljaju posao čekaćemo novi slučaj koji će ustalasati javnost.
Kada će se problem korupcije u zdravstvu rešavati na ispravan način? Imaju li smisla institucija zaštitnika prava pacijenata ili „beli telefon” na koji u Ministarstvu zdravlja svako anonimno može da ostavi pritužbe, kada se za godinu dana niko nije požalio na traženje mita? Hoće li korupciju smanjiti buduće etičke osude Suda časti Lekarske komore ili reakcije iz Srpskog lekarskog društva da zbog pojedinaca, koji uzimaju mito za lečenje, pada ljaga na celu medicinsku profesiju?
Sekretar Udruženja za medicinsko pravo Hajrija Mujović-Zornić za „Politiku” kaže da je problem korupcije u zdravstvu krivičnopravna problematika i najopasnije je „maskirati” ovaj problem očekivanjima da se o njemu izjašnjavaju i da ga rešavaju etički komiteti, sudovi časti ili Lekarska komora.
– Korupcija u zdravstvu je specifična po posledicama, jer neko može platiti za operaciju, a ona se može završiti neuspehom. Međutim, korupcija u zdravstvu je po radnjama ista kao i ona koja postoji u opštini ili u nekom ministarstvu. U rešavanju problema korupcije u zdravstvu, dakle, na potezu su državni organi. Jedini ispravni smer je veća kontrola i rad pravosudnih organa i tužilaštva.
Naša sagovornica koja je doktor pravnih nauka, ali i jedan od naših malobrojnih stručnjaka za medicinsko pravo, podseća da kada se daje ili prima mito, nema razlike da li se to radi u bolnici, u opštini ili ministarstvu.
– Zaštitnici prava pacijenata treba da registruju nepravilnosti, pre svega u kvalitetu pružanja zdravstvene usluge, a informaciju o korupciji, odnosno traženju mita, treba da proslede nadležnim organima. Ako toga nema, dolazi do mešanja nadležnosti i tada imamo potencijalno opasniju situaciju da svi rade sve, odnosno da niko ništa ne preduzima. Lekarska komora i sudovi časti mogu sa etičkog aspekta ocenjivati poteze svojih članova, ali pravne stvari moraju rešavati redovni sudovi – kazala je dr Mujović-Zornić.
Tako je zapravo očajni otac, radnik „Gradske čistoće”, kome je hirurg tražio novac za prijem i operaciju teško bolesnog mališana, održao pokaznu lekciju šta se radi kada nam neko traži novac da bi nam pružio lekarsku uslugu koju smo već platili kroz našu platu.
Okrene se telefon 92 i prijavi policiji!
Posle toga sve je na policiji, pravosuđu, odnosno tužilaštvu. Slede suspenzija sa posla,krivično gonjenje i konačno glas Lekarske komore da se takvom lekaru oduzme licenca za rad.
Da ne ćute i ne plaćaju, građane su pozvali i mnogi ugledni lekari, direktori klinika, pa i ministar zdravlja. Dr Tomica Milosavljević je u junu prošle godine poručio porodiljama da ne ćute i ne plaćaju porođaj. Tada je rekao da bez aktivnog učešća ljudi koji ne prihvataju činjenicu „plati i ćuti, ko zna, trebaće ti ponovo”, neće biti pomaka. Ako neko plati pa prećuti, ne može da očekuje da to reši Ministarstvo zdravlja, jer ono može da razmatra samo slučajeve kada se ljudi konkretno obrate za pomoć, poručio je ministar zdravlja. Milosavljević je u nedavnom intervjuu „Politici” rekao kako korupcije u zdravstvu ima mnogo manje nego što se u javnosti priča, pri čemu dodaje da nijedno ozbiljno istraživanje o korupciji nikada u Srbiji nije urađeno. Istina je da građani kada ih pitaju da li su čuli da je neko platio lekara navode u čak 70 procenata da su čuli, ali kada ih pitate da li su sami platili, taj procenat je drastično pao na jedan odsto građana.
Direktor Kliničkog centra Srbije dr Đorđe Bajec je takođe, povodom ovog najnovijeg slučaja, poručio građanima da senijedna usluga u Kliničkom centru ne naplaćuje. Ako se nekome dogodi da mu lekar traži novac za neku uslugu ili lek sa liste, ne treba da se plaši, već odmah treba da prijavi slučaj njemu ili upravi KCS. Ili, policiji!
------------------------------------------------------------------------------
Ko uđe u ponedeljak mora do petka da bude operisan
U pojedinim, velikim zdravstvenim ustanovama koje se bave najzahtevnijim intervencijama, rukovodioci se na različite načine bore da smanje mogućnost traženja mita: od konzilijarnog odlučivanja o svakom slučaju do drugih mera. Na primer, direktor Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” u Beogradu profesor Dušan Stanojević uveo je pravilo na operativnim odeljenjima da svi koji uđu na kliniku u ponedeljak do petka moraju da budu operisani.
-----------------------------------------------------------
Jauković: Oduzimati licence za rad
Doktorka Milena Jauković, raniji sekretar Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i član Udruženja za medicinsko pravo, jedna je od retkih lekara koja otvoreno ukazuje na pojavu korupcije među belim mantilima. Ona smatra da će se korupcija u medicinskim ustanovama smanjiti onog časa kada se lekar bude plašio da će izgubiti posao, odnosno trajnu licencu za rad, a ne da se oni koji su tražili pare, bili privođeni, vrate na posao kada se gužva slegne i nastave da rade kao da se ništa nije dogodilo. To će se, kaže doktorka Jauković, dogoditi tek kada Lekarska komora stvarno počne da funkcioniše kao u razvijenom svetu, bez uticaja političkih partija.
Olivera Popović
[objavljeno: 16/01/2009]
