Izvor: Blic, 23.Avg.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez hale, nema ni šampiona
Sprave za gimnastiku koje je Beograd kupio za potrebe Univerzijade i EYOF-a trunu u magacinu. Beograd i dalje nema adekvatnu salu za bavljenje ovim sportom. Iako je nekoliko destinacija u opticaju za proširenje, radi se o privremenim rešenjima. Zato i dalje našim takmičarima izmiču medalje, smatraju čelni ljudi ovog sporta.
Nedavno imenovani gradski sekretar za sport Aca Kovačević tvrdi da od obećanja Grada da će izgraditi halu, kojih je bilo u više navrata, nema ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer u budžetu nema para za tu namenu. Ideja Gradskih vlasti je da se adaptira sala na starom DIF-u ili ona koja pripada Republičkom zavodu za sport i da se tu smesti gimnastička oprema koja je kupljena zbog Univerzijade i EYOF-a, koja je trenutno u magacinu.
Jedino mesto na kome se za sada vežba je na Fakultetu za fizičku kulturu, a tamo gimnastičari dele prostor sa rukometašima, fudbalerima i ostalim sportistima. Zato je važno da gimnastičari dobiju svoj prostor, dodaje Kovačević.
Predsednica Gimnastičkog saveza Srbije (GSS) Snežana Lakićević-Stojačić smatra da je gimnastička hala „stvar elementarne kulture" u današnje vreme. - Ne razumem da Beograd nije skupio pare, niti mnoge ljude u Gradu. Ne možete očekivati uspeh u gimnastici, ako vam deca vežbaju, eventualno, na štangli za trešenje tepiha. Na kraju krajeva, čak i da zanemarite rezultatski uspeh, gimnastika je jedan od tri bazična sporta, pored plivanja i atletike i nije normalno da Beograd bude jedini glavni grad u Evropi koji nema prostor za ovaj sport – kaže Snežana Lakićević-Stojačić.
Ona je optimista kada je ovaj problem u pitanju jer će uskoro naši sportisti dobiti kakav-takav prostor. Stojačićeva, koja je i državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, je sa ministarkom omladine i sporta Snežanom Samardžić Marković, odmah nakon Univerzijade, obišla sportski centar Košutnjak pri Zavodu za sport. U okviru njega će biti jedna mala sala za žensku sportsku gimnastiku. Za muškarce je, kaže Stojačićeva, predviđena sala u okviru sportske vojne gimnazije i još jedna sala u okviru vojne akademije, koje bi trebalo da budu malo adaptirane.
- Nama je bitno da se sa gimnastičkim spravama savesno postupa, a gde ćete savesnije nego u okviru vojske – kaže naša sagovornica.
Ostaje problem ritmičke gimnastike koja je i najrazvijenija i najmasovnija u gradu, ali se odvija isključivo u školama u iznajmljenim terminima.
Trener gimnastičkog kluba „Beograd" (GKB) Jasna Koprivica nam je rekla da iza hale Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja postoji zemljište na kome može da se izgradi specijalizovana gimnastička sala. Dekan je voljan da da zemljište, ukoliko grad finansira izgradnju hale. Studenti bi dobili prostor za nastavu gimnastike, a gimnastika savršen prostor za treninge.
Osim prostora, nedostaju i treneri za ovaj sport, jer kako tvrdi Koprivica, Beograd nema ni jednog profesionalnog i plaćenog trenera gimnastike. Od oko 15 školovanih trenera sportske gimnastike u Beogradu, većina ih volontira, dok manji deo dobija honorare. Problem je i taj što na jednog trenera ide najviše osam vežbača. Zato GSS pokušava da obezbedi edukaciju za trenere sportske gimnastike od novca koji su dobili pre dve godine od fonda solidarnosti Međunarodnog olimpijskog komiteta, ali i da u ovoj godini obezbedi sredstva za edukaciju trenera u ritmičkoj gimnastici.
Na nedavno završenoj Univerzijadi istakli su se neki takmičari iz Srbije, poput Miloša Paunovića, Snežane Paunić, Žarka Atanasovskog, Dimitrija Nikolića i drugih. Stojačićeva sa ponosom priča o njima i veruje da svi oni mogu i još više ako im se omoguće adekvatni uslovi za rad. Jer, bitan je kvalitet, ali je bitno i gde trenirate. Ona veruje da su naša deca u juniorskoj konkurenciji sada sigurno najbolji na Balkanu, ali da nisu mogli ranije da dođu do rezultata, jer su pristojni uslovi u Novom Sadu i relativno pristojni u Nišu i Kostolcu napravljeni tek od 2003. godine. A do takmičenja se, dodaje Stojačić kao bivša gimnastičarka, stiže danonoćnim vežbanjem od najmanje 10 godina, stalnim entuzijazmom, velikim talentom, odgovarajućim uslovima za rad i srećom da ne budete povređeni.
I Koprivica, kao i Stojačić ističe da pravi rezultati dolaze posle mnogo godina rada i da bi neko došao do državnog prvenstva, treba da trenira pet, šest sati dnevno.
- Muškarci su već dostigli evropski nivo ostvarivši solidne rezultate na Univerzijadi, ali nam je ženska strana slaba – komentariše Jasna Koprivica, trener GKB.
Donacija EU propala zbog nemara
Predsednik Evropske gimnastičke federacije (UEG) Dimitrios Dimitropoulos je obećao sve potrebne gimnastičke sprave za buduću Gradsku gimnastičku salu. Obećao je 300.000 evra u opremi, a gradske vlasti nisu našle prostor. I sam Bruno Grandi, predsednik Svetske gimnastičke federacije je obećao da će lično doći kada se bude potpisivao ugovor oko hale na Košutnjaku. Tokom Dimitripoulousove posete Stojačić je išla zajedno sa njim u obilazak gradske sale na Zvezdari, koja se gradi skoro 20 godina i u koju je uloženo nekoliko miliona evra. Sekretarka priča da i danas tamo stoji kompletna betonska konstrukcija koja nikada nije privedena nameni.
- Zbog odugovlačenja sa prostorom, nismo dobili opremu, te smo došli u situaciju da sami kupujemo sprave za Univerzijadu, jer su nam, da bi se mogla održati takmičenja, trebale zaključuje ona.
