Izvor: Blic, 03.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez doma i štamparije
Bez doma i štamparije
KOSOVSKA MITROVICA - Na Kosovu i Metohiji trenutno živi 40 pesnika i proznih pisaca, članova Književnog društva Kosova i Metohije, čije je sedište u Kosovskoj Mitrovici. Gde žive i kako stvaraju srpski pisci sa Kosova razgovarali smo sa predsednikom Društva Milanom Mihajlovićem.
Gospodine Mihajloviću, prema vašim podacima 1999. godine, proterano je 30 srpskih književnih stvaralaca. Oko 40 još živi u pokrajini.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bukvalno u svakoj srpskoj sredini na Kosovu i Metohiji obitava i neki pesnik ili prozni pisac. Tako, književnih stvaralaca ima u Štrpcu, Kosovskom Pomoravlju, Gračanici, a najviše na severu Kosova. Na Kosovu je ostalo oko 40 književnika, a u decembru 2005. godine primili smo 12 novih članova. Radimo i delujemo sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i još uvek nemamo svoje prostorija. Koji su književni stvaraoci ostali da stvaraju u pokrajini. Na koga se Društvo oslanja?
- Na Kosovu žive i rade Slobodan Kostić, Milorad Filić, Blagoje Savić, Ratko Popović, Dragomir Kostić, Petar Sarić, Živojin Rakočević, Dragan Ničić Cinobarski, Aleksandar Despotović, Nenad - Jero Radenković, Božidarka Tanasković, Lenka Jakšić, Miomir Jovanović. U književnom svetu to su respektabilna imena. Koje su trenutno primarne aktivnosti Društva?
- U poslednje dve godine objavili smo devet knjiga poezije i proze. Među njima su i Leksikon pisaca 'Kupidon na Kosovu', Antologija kosovskometohijske ljubavne poezije i druge. Knjige štampamo u Vranju ili Raški jer na Kosmetu nemamo gde.
Šta se dogodilo sa velikim manifestacijama, kao što je bila Susreti 'Lazar Vučković', na koju su dolazili i mnogi gosti iz drugih sredina?
- Krajem ovog meseca Književno društvo u Gračanici organizuje tradicionalno 'Vidovdansko pesničko pričešće'. Nastavljena je i manifestacija 'Lazar Vučković' u organizaciji nedeljnika 'Jedinstvo' i to je najstarija kulturna manifestacija u pokrajini. U okviru tradicionalne međunarodne likovne kolonije 'Sokolica' u Zvečanu Društvo organizuje i 'Pesnički maraton'. Da li se srpski pisci sreću sa svojim albanskim kolegama iz Prištine?
- Do polarizacije srpskih i albanskih književnika došlo je osamdesetih godina prošlog veka. Tada su albanski stvaraoci istupili iz jedinstvenog Knjižvnog društva Kosova i Metohije. Kontakata sa njima još uvek nema.
Z. V. Vlaškalić
Problemi stanovnika Vinika Po 800 evra za vodu
Na samo tri i po kilometra od strogog centra Niša, u Borskoj ulici na Viniku žitelji zahvataju vodu iz bunara, nemaju kanalizaciju, gaze blato do kolena, a gradske autobuse hvataju tek posle priličnog pešačenja, na stajalištu kod pantelejske crkve. Zato mnogi od njih kažu da je život u Viniku stao pre jednog veka.
Zaboravljeni od gradske vlasti, Viničani su upućeni jedni na druge i nastoje da sami sebi poboljšaju uslove života. Oko 150 duša u 50 domaćinstava u ovom delu grada izdvaja po 800 evra po kući da bi razveli vodovodnu mrežu, vele, nadaju se da će im i grad pomoći. Prilazni put su sami nasipali rizlom i šljunkom i već su počeli da grade šahtove.
- Snalazimo se kako znamo. Neko iskopa običan bunar na dvadesetak metara dubine, poput mene, druge komšije prave arterijske bunare, na 60 metara u zemlji, kopamo septičke jame za kanalizaciju. Priča se da će nam grad pomoći oko rešavanja komunalnih problema, ali pitaj Boga kada će to biti - kaže Nikola Ilić iz Borske - II prilaz.
Ilićev komšija Milan Lilić dodaje da je za Viničane jedan od urgentnih problema - odsustvo vozila gradskog prevoza.
- Strašno je da na samo nekoliko kilometara od centra grada nema gradskog prevoza. Koristimo autobuse za gornja sela, Kamenicu, Cerje, koji otprilike idu na sat vremena. Em su ređi od gradskih, em su skuplji. Iako smo u gradu, plaćamo mesečnu karticu za prigradski prevoz, od 1.850 dinara - žali se Lilić.
Do prvog dragstora, svakog jutra za hleb i mleko žitelji ovog dela Borske ulice hodaju po kilometar i nazad.
- Kada pozovem prijatelje da me posete, odmah počnu da negoduju, u stilu: 'Upropastiću kola, jer nema asfalta.' Mi koji u Borskoj živimo, nemamo izbor. Do centra grada moramo pešačiti 45 minuta - kaže studen Ivan Lilić.
Oliver Milijić
