Izvor: B92, 22.Dec.2009, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dokumenata na udaru kriminalaca
Beograd -- U Srbiji živi više od 1.000 "pravno nevidljivih" lica, među kojima većinu čine deca, a procenjuje se da ih ima do pola miliona, piše "Danas".
Sagovornici lista smatraju da je reč o ozbiljnom bezbednosnom problemu, jer su te osobe izložene svim oblicima organizovanog kriminala. Najčešće je reč o interno raseljenim osobama sa Kosova, uglavnom Romima, koji ne poseduju dokaz o rođenju i državljanstvu, ne mogu da sklope brak, nalaze se van sistema obrazovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zdravstva i socijalne zaštite.
Saša Gajin, koordinator Centra za unapređenje pravnih studija (CUPS), kaže za "Danas" da je reč o ljudima koji nemaju lična dokumenta, a jesu državljani Srbije.
On ističe da je i u izveštaju EU o napretku Srbije ka Uniji, posebno ukazano na ovaj problem i na to što se Srbija oglušuje o obaveze upisa u matičnu knjigu rođenih.
Prema njegovim rečima, na nedavno održanoj sednici republičkih odbora na kojoj se govorilo o pravnoj nevidljivosti, ministarstvo nadležno za ova pitanja, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, izostalo je bez obrazloženja.
Gajin naglašava da nije reč samo o ljudskim pravima, nego o bezbednosti zemlje, jer su pravno nevidljiva lica „direktna meta svih oblika organizovanog kriminala, trgovine ljudima i drogom, prosjačenja i prostitucije" i predstavljaju „rezervoar ozbiljnih bezbednosnih problema".
Kako napominje, dodatni problem je što se broj ovih osoba samo povećava, a ne postoje ni precizne procene koliko ih sada ima.
"Procene o njihovom broju se kreću od nekoliko desetina hiljada, pa do pola miliona, ako se imaju u vidu obaveze Srbije po Ugovoru o readmisiji, jer ni za ljude koji se vraćaju iz zemalja Zapadne Evrope ne znamo ko su", rekao je Gajin.
Jasmina Miković, zamenica izvršnog direktora organizacije Praksis, kaže da pravno nevidljiva lica nisu priznata kao subjekti prava, ne poseduju dokaz o rođenju i državljanstvu, ne mogu da sklope brak, nalaze se van sistema obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.
Prema njenim rečima, nedostatak ličnih dokumenata roditelja prepoznat je kao najveći problem prilikom upisa novorođene dece, što ima za posledicu odlaganje upisa te dece u matične knjige rođenih.
"Imajući u vidu česte migracije Roma, teške uslove u kojima žive, odnosno njihov tradicionalan način života - deca se uglavnom rađaju kod kuće, roditelji ne prijavljuju rođenje deteta nadležnom organu, a najveći problem nastaje kada „pravno nevidljivi" roditelji pokušaju naknadno da prijave rođenje deteta, jer najpre moraju da dokažu svoj identitet", objašnjava Mikovićeva.
Ona kaže da iskustvo Praksisa na terenu upućuje na to da postojeći sistem naknadnog upisa činjenice rođenja "pravno nevidljivih" lica romske nacionalnosti nije delotvoran i prikladan i da je neprimeren njihovim specifičnim potrebama.
