Izvor: RTS, 31.Avg.2010, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dokaza o civilnim žrtvama
U završnoj reči odbrane Ante Gotovine pred sudom u Hagu, branioci rekli da je granatiranje Knina bilo zakonito, i da su civilni objekti u tom gradu bili skoro neoštećeni. Odbrana tvrdi da ne postoje dokazi o civilnim žrtvama.
Odbrana prvooptuženog Ante Gotovine zatražila je od sudija Haškog tribunala da Gotovinu oslobode optužbe za progon Srba iz Kninske krajine, tvrdeći da je granatiranje Knina u avgustu 1995. godine bilo zakonito i da nije izazvalo premeštanje srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stanovništva.
"Svi dokazi tokom suđenja pokazali su da je upotreba artiljerije u operaciji "Oluja" bila zakonita. Optužba da je napad na Knin bio nesrazmeran i nezakonit nije podržana nikakvim dokazima, fotosima, ni video snimcima. Naprotiv, civilni objekti u Kninu skoro da i nisu bili oštećeni", rekao je u završnoj reči Gotovinin branilac Gregori Kiho.
General Gotovina je kao komandant Zbornog područja Split komandovao operacijom "Oluja". Zajedno sa Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem optužen je za progon; prisilno premeštanje i deportaciju; pljačkanje javne i privatne imovine; bezobzirno razaranje naselja; ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini tokom i posle "Oluje", od 4. avgusta do kraja septembra 1995. godine.
Branilac Kiho rekao je i da "ne postoje dokazi o civilnim žrtvama" granatiranja Knina i drugih gradova u Krajini - Benkovca i Gračaca tokom operacije "Oluja", 4. i 5. avgusta 1995. godine.
"Taj strašni napad na Knin, kako tvrdi tužilaštvo, morao bi izazvati masovne žrtve, a nije. Optužba je na kraju uspela da utvrdi da je u Kninu samo jedan civil možda bio ubijen artiljerijskom vatrom", naznačio je Kiho.
Zastupnik Gotovinine odbrane tvrdio je i da srpsko stanovništvo nije napustilo Kninsku krajinu zbog granatiranja Knina i drugih gradova, nego zato "što je bilo okruženo i zato što nije želelo da živi pod hrvatskom vlašću".
"Nevidljivo etničko čišćenje"
Odbrana je naglasila i da je tužilaštvo "masovni egzodus pogrešno izjednačilo s masovnim proterivanjem", nazivajući to "nevidljivim etničkim čišćenjem".
"Nema nikakvih dokaza da su Srbi otišli zbog artiljerijskih napada", naglasio je Kiho. Po njegovim rečima, tvrdnja tužilaca da je Gotovina prihvatio činjenje zločina "ne može biti dalje od istine". Odbrana prihvata da su zločini počinjeni, ali ih je tužilaštvo bez dokaza pripisalo jedinicama Hrvatske vojske, pod komandom Gotovine, samo zato što su bile u tom području, rekao je branilac.
Drugi Gotovinin advokat Luka Mišetić tvrdio je da je odbrana tokom procesa dokazala da je Gotovina učinio sve što je bio dužan i što je mogao da spreči zločine i kazni počinioce.
"Videli smo izričita naređenja Gotovine i hrvatskog vođstva da se zločini sprečavaju i kažnjavaju", rekao je Mišetić.
Gotovina protiv zločina nad civilima
Gotovinin advokat je kao "smešno" odbacio tumačenje tužilaštva da je ponavljanje tih naređenja tokom i posle "Oluje" značilo da su ona bila "lažna" i da njihovo sprovođenje nije bila Gotovinina namera i da je komandant zlodela tolerisao i podsticao.
"Ta naređenja su bila primenjena. Ne ubijaj, ne pljačkaj, ne siluj, pomozi onima kojima je pomoć potrebna - to su naređenja koja su Gotovinini podređeni prenosili svojim vojnicima", naglasio je Mišetić.
Branilac je sugerisao i da Gotovina nije imao efektivnu kontrolu nad rezervistima u hrvatskoj vojsci, te da je najoštrija disciplinska mera koju je mogao da preduzme i koju je primenio bilo demobilisanje nedisciplinovanih.
Čermak samo na pogrešnom mestu u pogrešno vreme
U nastavku završnih reči na suđenju trojici hrvatskih generala, oslobađanje je zatražila i odbrana drugooptuženog Ivan Čermaka.
General Čermak bio je zapovednik kninskog garnizona, a na tu dužnost postavio ga je, odmah posle operacije "Oluja" 4. i 5. avgusta 1995. godine, tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Tužilaštvo je juče zatražilo da Čermaku, koga je označilo kao moćnog "vojnog guvernera Knina", bude izrečena kazna od 17 godina zatvora, navodeći da je dokazano da on, uprkos velikim ovlašćenjima, nije preduzeo ništa da spreči, već je omogućavao zločine nad srpskim civilima i spaljivanje i pljačkanje njihove imovine.
Branilac Stiven Kej je to u završnoj reči negirao, tvrdeći da Čermak nije imao ovlašćenja nad jedinicama Hrvatske vojske, niti policije, te da je njegov jedini zadatak bio "normalizacija života" u Kninskoj krajini.
"Čermak je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, ali ništa nije pogrešno uradio", kazao je engleski advokat. Čermakovo imenovanje, Kej je nazvao "nesrećnim slučajem", opisujući kako ga je predsednik Tuđman pozvao i postavio "nepripremljenog, neobučenog i bez dovoljnih ili ikakvih ovlašćenja".
.jpg)
