Izvor: RTS, 05.Jun.2010, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dogovora o porezu na banke
Članice G20 poručile sa skupa u Južnoj Koreji da je neophodna saradnja radi smirivanja poremećaja na finansijskim tržištima. Međutim, nije postignut sporazum o uvođenju globalnog poreza na banke, jer su se usprotivile Kanada, Australija, Brazil i Indija.
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka članica Grupacije 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) su na sastanku u Busanu, u Južnoj Koreji, postigli dogovor o neophodnosti saradnje radi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smirivanja poremećaja na finansijskim tržištima, izazvanih širenjem dužničke krize u Evropi i nastavljanja oporavka svetske ekonomije.
U zajedničkom saopštenju, objavljenom posle dvodnevnih pregovora, članice G20 su ukazale, u težnji da podstaknu poverenje tržišta, na vlastitu spremnost da zaštite globalni oporavak i time poboljšaju izglede za svetsku ekonomiju.
Zvaničnici G20 nisu, međutim, postigli sporazum o uvođenju globalnog poreza na banke, jer su se toj ideji usprotivile Kanada, Australija, Brazil i Indija, ukazavši u zajedničkom saopštenju da neke zemlje nisu pružale pomoć za spasavanje banaka i da bi stoga mogle razmotriti primenu alternativnih mera.
Sve četiri navedene zemlje su se, međutim, složile da banke treba da snose troškove vladinih paketa za spasavanje, ali samo tamo gde do ukazivanja takve pomoći stvarno i dođe.
U završnom saopštenju sa skupa u Busanu je ocenjeno da postoji "niz pristupa" za osiguranje da poreski obveznici ne budu žrtve propasti banaka u budućnosti.
Dogovoreno je, takođe, da se ubrza rad na reformi globalnog bankarskog sistema kako bi lideri G20 mogli da razmotre te predloge na novembarskom samitu "dvadesetorice" u Seulu.
Tekst zajedničkog saopštenja se razlikuje od prethodnih time što proširuje svoj fukus sa jednostavnog fiksiranja problema u bankama na pripremu osnove za donošenje mera koje će te probleme i rešiti.
Neophodnost smanjenja fiskalnih deficita
U završnom dokumentu je ocenjeno da dužnička kriza u Evropi treba da posluži kao opomena da se globalni oporavak još uvek suočava sa izazovima i zatražena je veća transparentnost u poslovanju banaka, ali nije posebno spomenuta zona evra. Takođe je ukazano na neophodnost smanjenja fiskalnih deficita.
"Globalna ekonomija nastavlja da se oporavlja brže nego što je očekivano, mada neujednačenom brzinom u zemaljama i regionima širom sveta", navedno je u saopštenju.
Između industrijalizovanih zemalja i ekonomija u usponu unutar G20 nije bilo saglasnosti oko toga kojom brzinom treba izlaziti iz stimulativnih mera uvedenih radi suprostavljanja recesiji tokom 2007/08, koja je bila najdublja za 80 godina.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je na konferenciji za novinare ukazao da G20 treba da usmereava izlazne strategije kako bi se podržao održiv rast, ali je predočio da postoje razlike u mišljenjima o prioritetu smanjenja budžetskih deficita.
Sastanak G20 u Busanu predstavljao je, u suštini, pripremu za samit političkih prvaka te grupacije koji će biti održan 26. i 27. juna u Torontu, u Kanadi.
MMF: Koordinisanim merama podsticati globalni rast
Međunarodni monetarni fond smatra da će rast globalne ekonomije biti ugrožen ukoliko Grupacija 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) ne uspe da koordinira napore za ponovno uravnoteženje globalne tražnje, saopštili su zvaničnici MMF.
Usvajanje koordinisanih mera za podsticanje štednje i smanjenja budžetskih deficita u bogatim zemljama, kao što su SAD, ali i za povećanje domaće tražnje u privredama u usponu, poput Kine, moglo bi, prema oceni MMF, da znatno podstakne globalni privredni rast.
U govoru na završetku samita ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 u Busanu, u Južnoj Koreji, izvršni direktor MMF Dominik Stros-Kan je ukazao da je "potpuno zadovoljan" završnim saopštenjem "dvadesetorice", u kojem se pozivaju ugrožene članice zone evra da ubrzaju fiskalnu konsolidaciju.
"One moraju da sprovedu strogu konsolidaciju, čak i ako to ima neke loše posledice po rast", predočio je on, misleći na Grčku i druge članice zone evra, opterećene ogromnim dugovima.
MMF je u izveštaju, prezentovanom na skupu G20, prognozirao da bi koordinisano usvajanje politike prilagođavanja moglo povećati globalni rast za čak 2,5 odsto godišnje u sledećih pet godina.
"Rezultat bi bio znatno povećanje zapošljavanja - bilo bi otvoreno desetine miliona dodatnih radnih mesta u odnosu na broj koji bi bio ostvaren bez tih mera", ukazao je jedan neimenovani zvaničnik MMF.
