Izvor: B92, 06.Okt.2013, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez PISA testiranja lutamo u mraku
Beograd -- Izostanak Srbije iz narednog ciklusa PISA testiranja imaće veoma loše posledice, ukazuju sagovornici Danasa.
Oni objašnjavaju da je reč o jednom od najznačajnijih međunarodnih ispitivanja koji pokazuje efekte obrazovanja i da šteta još veća ako se zna da osim PISE i TIMSS-a, u Srbiji gotovo da nema nacionalnih testiranja sa pouzdanim podacima o tome kakvo je znanje naših učenika i kakve rezultate postiže domaći obrazovni sistem.
Posle četiri uspešno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << realizovana istraživanja, učenici iz Srbije neće moći da učestvuju u PISI 2015, jer Ministarstvo prosvete nije potpisalo ugovor za naredni ciklus sa OECD-om, koji sprovodi ovaj program.
Kada je pre nekoliko meseci u javnosti obelodanjeno da Srbiji preti isključenje iz PISE zbog neizmirenih finansijskih dugovanja, prosvetna vlast kašnjenje je opravdavala malim budžetom, ali je i pored toga resorni ministar poručio da „odustajanje od PISE ne dolazi u obzir“.
Iz Ministarstva prosvete pre nekoliko dana dobili smo informaciju da je učešće u poslednjem istraživanju državu koštalo 122.000 evra, ali ne i odgovor ko je kriv što ugovor za naredni ciklus nije potpisan.
Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), i Ivan Ivić, jedan od autora Strategije obrazovanja Srbije, slažu se da pomenuta suma nije velika, u poređenju sa onim šta se dobija.
"I ovde se ponašamo kao nojevi - zabijemo glavu u pesak i čini nam se da je sve lepo. Smetaju nam loši rezultati na PISA testiranju, pa to rešavamo tako što ne učestvujemo. Tako možemo da živimo u ubeđenju da nam je obrazovanje odlično, jer sami sebe ocenjujemo. Nažalost, naša ekonomska situacija je posledica toga", smatra Desanka Radunović.
Ivan Ivić kaže da je „za zemlju u kojoj se svaki dan otkriva koliko je neko ukrao novca, suma za učešće u PISA istraživanju zanemarljiva“.
"Ne verujem da je bilo direktnog sabotiranja da ugovor sa OECD-om ne bude potpisan. Mislim da Ministarstvo prosvete i Vlada nisu bili dovoljno zainteresovani i da nemaju jasan uvid koliko je to istraživanje značajno, iako im je to u Strategiji obrazovanja jasno predočeno", ističe Ivić.
Desanka Radunović smatra da će posledice takve odluke države biti vrlo negativne.
"PISA testiranje je jedno od retkih kredibilnih provera znanja učenika po završetku osnovne škole u Srbiji, s obzirom da praksa pokazuje da mi nismo u stanju da dobro organizujemo završni ispit. Daje nam realnu sliku o stanju našeg obrazovnog sistema, posebno u poređenju sa rezultatima drugih zemalja učesnica, koje ukupno ostvaruju oko 80 odsto svetskog bruto dohotka", ukazuje Radunovićeva.
Ivan Ivić podseća da je u Strategiji obrazovanja, koji je usvojila Vlada Srbije, naglašen značaj učešća naše zemlje u međunarodnim istraživanjima, kakva su PISA i TIMSS.
"S obzirom na to da je nacionalno istraživanje u trećem i četvrtom razredu osnovne škole zaustavljeno, PISA i TIMSS su izuzetno značajni jer jedini daju uvid u to kako funkcioniše naš obrazovni sistem. Zahvaljujući tim ispitivanjima apsolutno smo bili sigurni šta ne valja u osnovnom obrazovanju, ali smo zato u potpunom mraku kada je reč o srednjem i kompletnom visokom obrazovanju. Tu nema nikakvog testiranja znanja. Pominje se da je povećana prolaznost na ispitima, ali je do toga došlo zbog snižavanja kriterijuma, a ne zbog boljeg znanja studenata. Ako nemate pouzdane rezultate, vi praktično ne znate koje poteze da povučete, već lutate u mraku, a to otvara veliki prostor za političku proizvoljnost u donošenju odluka koje se tiču obrazovanja", navodi Ivić.
On smatra da prosvetna vlast nije dovoljno iskoristila dosadašnje rezultate PISE za unapređenje obrazovnog sistema, ali da pomaka ipak ima. Ivić podseća da je čitava javnost bila „uzdrmana“ nakon objavljivanja rezultata iz 2006, po kojima je polovina naših petnaestogodišnjaka bila funkcionalno nepismena.
"To je imalo odjeka, jer su nakon toga objavljeni i školama podeljeni PISA zadaci, koji ne podržavaju bubanje, već se ispituju primena znanja u svakodnevnom životu. Do prosvetnih radnika je doprlo saznanje da treba na drugačiji način ispitivati, a to se primenjuje sada na maloj maturi i ugrađeno je u koncepciju velike mature. Sistemi kvalitetnog ocenjivanja znanja povratno deluju na proces nastave i učenja, sa ciljem da učenici steknu trajna i upotrebljiva znanja, da razumeju, da povezuju i samostalno misle. Međutim, nije previše učinjeno da se promeni način rada u školama", ističe Ivić.
Desanka Radunović kaže da je zahvaljujući PISA rezultatima uočeno da u nastavnim programima treba „pojačati“ međupredmetne kompetencije kod učenika i primenljivost znanja, jer je to osnov celoživotnog učenja koje je danas neminovnost.
"To postepeno primenjujemo u standarde obrazovnih postignuća učenika, a sledeći korak je implementacija i u nastavne programe. Pri razmatranju programa završnog ispita za ovu školsku godinu NPS je zaključio da bi bilo dobro da kombinovani test proverava „primenljiva“ znanja, koliko to dozvoljavaju postojeći nastavni programi", kaže Radunovićeva.
