Izvor: Blic, 04.Okt.2009, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez Lisabonskog ugovora moguć i raspad BiH
Potreba za evropskom spoljnom politikom koja bi bila jasnija i orijentisana na konkretnije ciljeve gotovo nigde nije tako izražena kao u Bosni i Hercegovini - poprištu najkrvavijeg rata u evropskoj savremenoj istoriji, zemlji koja je u isto vreme divlja, očaravajuća i duboko podeljena.
Ako 14 godina posle rata u kom je bilo 100.000 poginulih ljudi još imaju nekih snova, ti snovi su vezani za Evropu. Ali, iako je Sarajevo od Beča ili Rima udaljeno samo nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sati leta avionom, tu razdaljinu je teško preći. Zbog slabog napretka u sprovođenju reformi Bosanci su izostavljeni iz nedavnog plana za ukidanje viza građanima Balkana koji će putovati u EU.
Da li će ovaj vakuum u kom se bosanska politika nalazi popustiti, delimično zavisi i od ishoda irskog referenduma od petka o Lisabonskom sporazumu. Ako bi 27 članica EU ratifikovalo i počelo da sprovodi ovaj sporazum, to bi u dobroj meri uskladilo spoljnu politiku EU i doprinelo bi njenom preobražaju u istinsku globalnu silu. Istovremeno, to bi značilo i kraj veta Francuske i Nemačke na dalje proširenje, što bi značajno ohrabrilo zemlje zapadnog Balkana, uključujući i Bosnu.
„Sporazum iz Lisabona bi ovde nesumnjivo doneo promene", smatra visoki predstavnik EU Valentin Incko. „On bi doneo snažan zrak nade u nastavak procesa proširenja i značio bi da je EU pronašla mehanizme koji su joj potrebni za rešavanje problema, da govori jednim glasom i da može da ponudi bolju perspektivu".
Za sada je, međutim, Bosna i Hercegovina na glasu kao zemlja u kojoj EU beleži neviđeno loše rezultate - uz istovremeno ulaganje neviđeno velikih količina novca - mada se u principu ne može požaliti da oskudeva u instrumentima za usmeravanje budućnosti ove zemlje. Tu su vojne snage koje broje 2.000 pripadnika, policijska misija, specijalni predstavnik, velike materijalne investicije i uticaj na domaće političare koji su za pridruživanje EU.
U praksi, međutim, Bosna i Hercegovina ilustruje sve nedostatke Evropske unije. Misija EU u Sarajevu ima četiri zasebne kancelarije, čiji funkcioneri gotovo svakodnevno održavaju sastanke jedni sa drugima, sa osobljem 20 ambasada pojedinačnih zemalja EU u Sarajevu i sa predstavnicima međunarodnih tela. EU u Bosnu ulaže najmanje dvostruko više novca nego ma koja druga zemlja, uključujući i SAD, ali ako neko želi nešto da obavi, odlazi u ambasadu SAD - zato što SAD govori jednim glasom i ne treba im 18 meseci da obave svaku, makar i najmanju stvar. „Bosna je disfunkcionalna", smatra bivši visoki predstavnik, Britanac Pedi Ešdaun, „ali nije toliko disfunkcionalna kao Brisel".
Ukoliko se izjalove i nade koje se polažu u Sporazum iz Lisabona, Ešdaun i drugi poznavaoci prilika u Bosni i Hercegovini ne isključuju ni mogućnost najgorih scenarija, kao što su raspad te višenacionalne države ili ponovna eskalacija nasilja.
