Izvor: Politika, 15.Jan.2014, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatno zdravstveno osiguranje – zašto ne?
Doslednom naplatom obaveza od poslodavaca država Srbija može svim svojim građanima da overi knjižice, smatra ministar Radulović
Tužne slike radnika koji protestuju zato što oni i njihova deca nemaju overene zdravstvene knjižice, jer rade u loše privatizovanim firmama, koje se sve češće „vraćaju” natrag pod državne skute, mogle bi da postanu prošlost ukoliko se prihvati zamisao ministra privrede Saše Radulovića. On je pre nekoliko dana, navodeći da je njegov >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << resor pripremio akcioni plan za 2014. i 2015. godinu, kojije deo strategije za razvoj preduzetništva i konkurentnosti, obnarodovao da se, između ostalog, predlaže da svi građani Srbije imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira na status.
„Cilj ove strategije je popravljanje ukupnog poslovnog ambijenta. Zdravstveno osiguranje ne bi trebalo da zavisi od toga da li poslodavac uplaćuje doprinose. Radićemo na tome da zdravstvene knjižice budu overene za sve. Stav Ministarstva privrede je da svi treba da imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira na status, samim tim što su građani Srbije”, precizirao je ministar Radulović.
Ovo nije prvi put da ministar privrede „poteže” problematiku zdravstvenog osiguranja. Pre nekoliko meseci je rekao da doprinosi za zdravstvo ne bi trebali da opterećuju plate zaposlenih, već da to treba da bude trošak državnog budžeta.
Šta je razlog što mi već sada nemamo zdravstveno osiguranje koje bi, bez ograničenja, bilo svima dostupno?
Nesporno je da je pravo svih građana da imaju zdravstveno osiguranje civilizacijsko dostignuće. Nažalost, naša država se u to, u nekim slučajevima oglušila. Jer, dopustila je preduzetnicima, a pogotovo u procesima privatizacije, da neuredno plaćaju zdravstveno osiguranje pa se ljudima često dešavalo da ni oni, a ni njihove porodice nemaju osnovnu zdravstvenu zaštitu, dok novi „kapitalisti” žive na visokoj nozi. Zbog toga je država, veoma često, dok joj to Ustavni sud nije „zabranio”, iz budžeta plaćala poreze i doprinose koje privatnici nisu hteli.
Ideju ministra Radulovića svakako valja podržati, jer ova zemlja, ipak, nije toliko siromašna da joj deca i nezaposleni nemaju zdravstveno osiguranje, ali da ga nemaju i zaposleni, e to je već nebriga i nesposobnost vlasti, u ravni onih koji radnicima ne plaćaju obaveze, da ih silom propisa natera na poštovanje osnovnih zakonskih, socijalnih, ali i civilizacijskih normi.
Finansijsko „prekomponovanje” načina finansiranja zdravstvenog osiguranja sigurno nije mala stvar. Republički fond zdravstvenog osiguranja „težak” je oko dve milijarde evra godišnje, a finansira se doprinosima na zarade. Fond zdravstva se dotira iz budžeta s minimalnim sredstvima od 668 miliona dinara. Koliko je to relativno malo izdvajanje vidi se prema izdacima za penzije na koje se iz budžeta daje 256 milijardi dinara, dok se, na primer, Nacionalna služba za zapošljavanje finansira s nepunih 16 milijardi dinara budžetskih sredstava.
U svetu, inače, postoji nekoliko načina finansiranja zdravstvenog osiguranja, a osnov za zalaganje ministra Radulovića verovatno bi trebalo potražiti u njegovoj profesionalnoj biografiji. Jer, upravo u Kanadi, gde je on živeo i radio, odnosno anglosaksonskom sistemu, svi građani imaju zdravstveno osiguranje koje ide na teret budžeta.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da naš zdravstveni sistem funkcioniše i da bi ga trebalo samo poboljšati. On omogućava zdravstvenu zaštitu svim osiguranim licima, ali i neosiguranim u slučaju urgentnih situacija. Sa malo više novca omogućilo bi se da i neosigurana lica imaju potpunu zdravstvenu zaštitu. Budžetske dotacije mogle bi se povećati za neosigurana lica, a to su raseljeni, oni bez adrese, deo nezaposlenih.
– Civilizacijsko je dostignuće da svi imaju zdravstveno osiguranje. Međutim, eventualna izmena sistema finansiranja zdravstvenog osiguranja ne sme da bude ishitrena i bez potrebne pripreme. Jer, ukidanje Fonda zdravstvenog osiguranja „teško” je dve milijarde evra. Ukoliko se ukinu doprinosi za zdravstveno osiguranje na plate i taj trošak se prebaci na budžet morao bi da se poveća porez na dohodak građana. Za onoliko koliko bi se smanjio pomenuti doprinos povećao bi se porez – kaže Arsić.
On kaže da je naš zdravstveni sistem pravljen po uzoru na nemački model, ali da kod nas mnogo slabije funkcioniše. Mi, kaže, u poređenju sa zemljama sa sličnim brojem stanovnika, malo izdvajamo za ovu namenu. Pri tome, samo su troškovi rada niži, dok su svi ostali – lekovi, oprema – isti kao u drugim zemljama.
J. Rabrenović
objavljeno: 15.01.2014.
