Izvor: Blic, 15.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatne akcije
Iskustvo sa besplatno podeljenim akcijama nije baš najbolje. Na njima, naravno, zarade oni kojima se podele, budući da ih ništa ne koštaju. Ta činjenica, da im je početna vrednost jednaka nuli, utiče na njihovu dalju sudbinu i na raspodelu zarade koja će se ostvariti kasnijim trgovanjem na berzi. A utiče i na stepen kontrole menadžmenta od strane novih vlasnika.
Podela besplatnih akcija je uporediva sa izdavanjem novih akcija, s tim da postoji značajna razlika u ceni. U slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se preduzeće finansira izdavanjem akcija, njihova se početna cena određuje, malo uprošćeno govoreći, na tržištu. Jasno je da one ne bi nikako ni bile izdate ukoliko bi im tržište odredilo cenu jednaku nuli. Jer samo preduzeće ne bi na taj način došlo do novca koji mu je potreban, a stvorilo bi obaveze prema novim vlasnicima. U slučaju besplatne podele akcija upravo se to i događa.
Tu nije nevažno pitanje prema kome će se stvoriti te obaveze? U velikom broju slučajeva, besplatno podeljene akcije završavaju u vlasništvu fondova ili njihovih vlasnika, koji su veoma često komercijalne banke. Iskustva zemalja u tranziciji, koje su veoma često pribegavale besplatnoj raspodeli akcija, jeste da finansijske obaveze koje su stvorene nisu praćene i odgovarajućom zainteresovanošću investicionih fondova da kontrolišu kako se upravlja preduzećima čije se akcije poseduju. Ovo zato što besplatna podela akcija omogućuje arbitražni posao - koji nastaje, uprošćeno rečeno, kada se može sa izvesnošću kupiti jeftinije i prodati skuplje - tako da nedostatak rizika umanjuje interesovanje za poslovanje preduzeća. Naravno, ako zbog toga preduzeće na kraju posluje rđavo, stvorene obaveze padaju na teret drugih vlasnika i, na kraju, poreskih obveznika.
