Izvor: Večernje novosti, 18.Sep.2016, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bespilotne letelice prekrile nebo nad Srbijom: Snima nas i nadgleda 3.000 dronova!

Dozvolu da upravlja bespilotnim letelicama od januara ove godine je dobilo 112 osoba. Najveći i do 20 kilograma l Od početka 2016. uvedena kontrola DOZVOLU da upravlja bespilotnim letelicama od januara ove godine je dobilo 112 osoba, ali stručnjaci tvrde da na nebu iznad Srbije ima oko 3.000 dronova! Neki od njih imaju svega nekoliko grama, a najveći su teški i do 20 kilograma. Od njihovog kvaliteta zavisi i namena - koriste se za razonodu, a sve više i za zaradu. Podižu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ih reditelji za potrebe snimanja filmova, ali se u poslednje vreme bez njih ne mogu zamisliti ni svadbe. Fotografi ih obilato koriste da bi ovekovečili najlepše trenutke mladenaca. Sima Marković, predsedik Klastera bespilotnih letelica, ukazuje da one mogu biti i igračka i oružje. Zato je važno da onaj ko ih koristi nauči kako bi trebalo pravilno to da radi. Ova oblast je i u našoj zemlji stavljena pod kontrolu od početka ove godine, kada je Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) doneo Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima. - Elise na dronu su jako tanke i čak su meke, ali u vazduhu imaju brzinu i do 10.000 obrtaja i mogu da uzrokuju gadne povrede - upozorava Marković. - Takva letelica kada sa visine padne na čoveka može da mu otkine prst ili povredi lice, a one sa većom težinom bi mogle prouzrokovati i mnogo ozbiljnije posledice. Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji je do sada prodato oko 3.000 bespilotnih letelica, tako da je veoma mali procenat onih koji ih koriste u skladu sa pravilima. Ovako velika razlika između postojećih i registrovanih je i zbog toga što se, po pravilniku Direktorata, prijavljuju samo letelice koje su teže od 500 grama. Međutim, u DCV kažu da će u narednom periodu pravila biti izmenjena, pa će obavezu da se registruju imati svi vazduhoplovi teži od 250 grama. Uživanje zbog podizanja i leta drona iz zabave obično traje nekoliko minuta, ali pre tog postupka ima dosta posla.APLIKACIJA OD PONEDELjKA PREDSEDNIK Klastera bespilotnih letelica, Sima Marković, kaže da od ponedeljka počinje testiranje aplikacije na mobilnom telefonu. - Njenim aktiviranjem, svaki korisnik će moći da proveri koliko je bespilotnih letelica dobilo dozvolu da leti u tom trenutku - objašnjava Marković. - Tako će znati da ukoliko, na primer, na Kalemegdanu vide tri letelice, a na ekranu je ispisano da su dve dobile dozvolu za let, a jedna od njih nema, moći će da prijave tu nepravilnost. - Do sada je upisano 112 dronova, a vlasnici su morali da prilože dokaz o vlasništvu, uputstvo proizvođača za korišćenje i održavanje vazduhoplova. Obavezna je i izjava o održavanju i polisa osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, koja košta oko 200 evra u dinarskoj protivvrednosti - objašnjavaju u Direktoratu. - Plaća se i republička administrativna taksa od oko 2.300 dinara. Osim registracije, neophodno je i polaganje ispita, a testove za upravljanje dronom je od januara uspešno popunilo 111 ljudi. Ispit je teorijski, ali je u planu izrada novog pravilnika koji će podrazumevati i praktičnu obuku. Neophodna je dozvola Ministarstva odbrane za snimanje iz vazduha, a i svako izdizanje iznad zemlje mora da se prijavi Kontroli letenja pet dana pre te akcije. Dronovi ne lete na velikim visinama i ne ugrožavaju vazdušni saobraćaj, ali je veoma važno da budu pod kontrolom, jer je u svetu bilo situacija da su udarali u avione i da su piloti prijavljivali da ih vide na nebu. Petar Vojinović, urednik portala "Tango Six", smatra da su potreba za registrom bespilotnih letelica, kao i konkretnija obuka za njihovo korišćenje, neophodni zbog bezbednosti letenja i bezbednosti "trećih lica". - Nije bitno da li su u pitanju hobi operateri ili profi biznisi koji se dominantno bave delatnošću snimanja iz vazduha, već je suština u tome da oni ne mogu biti svesni situacije u vazdušnom prostoru na lokaciji na kojoj se nalaze i svojevrsni su učesnici u vazdušnom saobraćaju - kaže Vojinović. - Potreba da se oni registruju je potreba posedovanja jasne slike ko, gde i kada leti i namera nije suštinski restriktivna, već služi za bolje uređenje interakcije jedne nove vrste letelica u vazdušni prostor koji je nekada bio rezervisan samo za letelice u kojima su bili ljudi. Procedura možda sada deluje komplikovano, ali će se u budućnosti sigurno pojednostaviti i suštinski niko od vazdušnih vlasti neće imati ništa protiv da se i dronovi na neki način priključe vazdušnom prostoru. Kontrolu ko mimo pravilnika koristi bespilotne letelice sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Na osnovu člana 11, Zakona o javnom redu i miru, onaj ko se ogluši o pravila mogao bi da plati kaznu od 50.000 do 150.000 dinara ili da odleži u zatvoru od 30 do 60 dana. "DRON DAN" U DIREKTORATU civilnog vazduhoplovstva svesni su da ova tema zanima veliki broj ljudi, ali insistiraju na tome da je bezbednost najvažnija. Zato planiraju da narednih meseci u Beogradu organizuju "Dron dan". Potrudiće se da na jednom mestu okupe stručnjake iz ove oblasti i da kroz teoriju i praksu građane upoznaju sa novom tehnologijom. BROJKE* 400 do 1.500 evra je prosečna cena dronova koji su najviše u upotrebi* 50.000 do 150.000 dinara su kazne za one koji krše Pravilnik o bespilotnim letelicama OMETAJU VATROGASCE I AVIONE KOD nas do sada nije bilo ozbiljnijih nezgoda sa dronovima, ali je u svetu zabeleženo nekoliko slučajeva koji su pretili da ugroze stotine ljudskih života. U Kaliforniji su vlasnici dronova bili toliko aktivni snimajući za vreme požara, da su ometali vatrogasce u gašenju vatrene stihije. Lane je i avion "Lufthanze" jedva izbegao sudar sa dronom prilikom sletanja na aerodrom u Varšavi.

Nastavak na Večernje novosti...