Izvor: Blic, 10.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besparica tera na "baru"
BANJALUKA - Suočeni sa besparicom i besposlicom, sve više mladih iz RS prinuđeno je da za život zarađuje obavljajući teške poslove na prekookeanskim brodovima. Armiji moreplovaca iz RS za desetak dana pridružiće se Rade Lalić (24), koji kaže da od konobarske plate u Banjaluci nije mogao pristojno živeti.
On bi polovinom meseca u Orlandu trebao da pristupi posadi broda, gde će obavljati pomoćne poslove u kuhinji.
- Od 450 maraka koliko sam zarađivao konobarišući, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisam mogao pošteno ni da izađem sa prijateljima u grad, a kamoli da razmišljam o letovanju ili zimovanju - kaže Rade i dodaje da se više nije mogao oslanjati na roditeljsku novčanu pomoć.
Porodica i prijatelji ukazivali su mu na eventualne rizike i opasnosti koje ga čekaju na ovom putu i pokušali da ga ubede da ne ide, ali nisu uspeli.
- Dosta mi je svega. I politike i nepotizma. U BiH nema budućnosti za mlade. Svestan sam rizika, ali moram pokušati nešto uraditi u životu, bar dok sam mlad, kako se ne bih posle kajao - ogorčen je Rade, kome su u zagrebačkoj agenciji za rad na brodu obećali platu od 1.000 do 1.500 dolara.
Pre polaska Rade se raspitivao o uslovima i zaradi na brodu. Od većine moreplovaca iz RS dobio je ohrabrujuće odgovore.
Međutim, Sarajlija Vladimir Božović nakon dve godine prekookeanske plovidbe kaže da ne razmišlja o povratku na brod.
- Na američkom turističkom brodu radio sam kao konobar. Zarađivao sam od 1.500 do 2.000 dolara, zavisno od bakšiša, ali svaki dolar zaradio sam u krvi i znoju. Radili smo kao robovi, po dvanaest sati dnevno. Nikad više - kategoričan je Vladimir.
Na brodu, priseća se Vladimir, ima radnika iz celog sveta.
- Radio sam sa Kinezima, Afrikancima, Meksikancima... Pravila za sve ista. Ko se ne pridržava, dobije otkaz. Kada sam u baru na brodu upoznao jednog Splićanina, srce mi se otvorilo, pili smo i razgovarali celu noć - seća se Vladimir, koji se sada skrasio u Banjaluci.
- Posla još nema, ali na brod me ni puškom ne mogu naterati - kaže u šali Vladimir. Njegova sestra Aleksandra još radi na brodu kao recepcionarka.
Životni put odveo je na brod i poznatog alpinistu, Drvarčanina Petra Pećanca, prvog čoveka iz BiH koji je u maju ove godine osvojio najviši vrh na svetu - Mont Everest.
Petar već nekoliko godina za život zarađuje fotografišući turiste na američkom brodu.
- Nikada ne bih sakupio novac potreban za osvajanje Everesta da nisam počeo raditi na brodu. Dobro zarađujem. Spavam u maloj kabini, na kopno ne stanem po nekoliko meseci, ali moram izdržati, jer sam se novčano zadužio za ekspediciju na krov sveta - rekao je Petar.
Bez obzira na to, priča, posao na brodu je jedna velika avantura.
- Ameriku, Aljasku, Havaje, Gvatemalu, Nikaragvu, Tahiti... oplovio sam po nekoliko puta. U Meksiku sam plivao sa delfinima, često sam uživao u zalascima sunca na Karibima... - kazao je Pećanac.
Za papire 500 evra
Rade Lalić je za papire potrebne za odlazak na brod potrošio oko 500 evra. Agencija mu je platila lekarski pregled i avionsku kartu. Za rad na brodu, kaže, najviše se traže kuvari, konobari, pomoćnici u kuhinji, fotografi, recepcionari...
- Stupio sam u kontakt sa agencijom. Popunio sam formulare i za nekoliko meseci ponudili su mi posao. Potpisao sam ugovor na osam meseci. U slučaju da ne budem zadovoljan, mogu raskinuti ugovor i vratiti se kući - rekao je Lalić.
.jpg)
