Izvor: Blic, 01.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beskućnik sa mejl adresom
Život je mnogo lakši kada ti nije ‘ladno. I kada imaš da jedeš. Evo ga sunce da nas bar malo ogreje! Samo to malo fali Marku Toskoviću (20), momku bez kuće i doma. Uhvatila ga promaja onomad. Kija, kašlje! Trebao bi mu još jedan jorgan.
Već godinama spava u starom automobilu kod suda u Aleksincu. Tu se ovih hladnih dana i kupa! Nije zasanio pet godina u toplom, al’ ne žali se. A od ostalih beskućnika razlikuje se po tome što ima svoju internet prezentaciju i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << profil na „Fejsbuku".
- Mnogo je velika promaja u ovom vozilu u kome spavam. Možda mi i ne bi bilo toliko hladno da se svako jutro ne probudim tužan. Stvarno sam, bre, tužan. Ali, tu su Aleksinčani. Kako dan krene, tako se i meni otvara nebo. Iznad mene gde stojim. Ovde je narod dobar. Nasmeje me, ponekad rastuži. Pa, idemo dalje. Sada mi je drugar Milan iz Internet kafea u Domu kulture u Aleksincu otvorio sajt i imam mnogo prijatelja preko računara. To me stvarno obraduje. Tu je jedan od mojih najboljih prijatelja Aleksa, zvani Ćufta, s kojim se često dopisujem. Upoznao sam se s ljudima iz samog Aleksinca koji me odvedu na utakmicu i slično. Družim se - objašnjava Toske koga u ovom gradiću na jugu Srbije svi znaju kao poštenog i radnog momka. On kaže da ima nekoliko ljudi koji mu pomažu da opstane.
- Tu je Zlaja i devojka Vanja koji mi daju po neku kintu da preživim dan, kod Čuleta u kafani popijem kafu, tonu bureka sam pojeo kod Milovanovića u pekari, a stvarno mi mnogo pomažu ljudi iz kafića „Viuridika". Tu popijem čaj, napunim toplu vodu da bi se okupao kod automobila gde stanujem i tako. Nemanja zvani Nemac, takođe, da neku kintu, a ima i onih kojima sam mnogo zahvalan što me zaposle kao obezbeđenje za veče gde zaradim oko 500 dinara. Sada pokušavam da nađem neki stalan pos’o. Da mogu da se okućim. Ponekad mi je baš muka od toga kako živim - kaže Toske kome je poslednjih dana najviše stalo do kuvane hrane. Vidi se po tome kako priča da bi slatko pojeo nekakav gulaš, nešto čorbasto, „s kašiku"! Ima i devojku. Slađu. U vezi su već tri godine. Ona je iz Novog Sada, a živi u Beogradu. Toske pak leti boravi u srpskoj prestonici gde lakše nalazi posao, a zimi u Aleksincu gde je narod bolji i gde ima više prijatelja. Za tu vezu zna samo Slađin brat.
- Sreo sam nedavno Afrima. Čoveka s kojim sam odrastao. Najbolji drugari smo bili. Pored te radosti, jedna od najvećih radosti mi je Slađa. Ona mi i jaknu, ovu crvenu, poklonila. Pa i ja sam momak koji voli lepo da izgleda, bez obzira što ništa nema - priča Toske.
On je sa četiri godine ostao bez majke. U porodici ih je bilo četiri brata i jedna sestra. Otac ga je tako nejakog odveo u Dom za nezbrinutu decu u Aleksincu. Tamo je odrastao pod neverovatnim okolnostima. Druga deca su ga toliko maltretirala da je, kako kaže, sa deset godina pio lekove za smirenje! Inače, poreklo mu je u Kruševcu. - Ovaj internet verovatno ima veze sa mojim odrastanjem. Ceo život sam hteo da imam porodicu! Sa najbližima sam izgubio kontakt. Video sam rođenog brata pretprošle godine i to mi je bio jedan od lepših događaja u životu. Pitaš me da li bi voleo da vidim braću i sestru, pa gde ne bi? Živeo bi s njima. Jedan brat mi je u Negotinu ili okolini, to znam. Bavi se građevinom, a otac ne znam gde se nalazi - objašnjava Marko. Oslobodio se u razgovoru, pa iznosi i svoje mišljenje o političarima.
- Kada bi političari znali koliko malo beskućnicima fali da budu srećni, sto godine bi ostali na vlasti. Oni moraju da brinu o nama. Neki kao ja uopšte nisu sirotinja. Jeste da nemamo ništa, ali imamo prijatelje, a kada bi znali koliko starijih ljudi nema da jede dnevno ništa, valjda bi ih bilo sramota. Bar malo - jada se ovaj internet surfer bez adrese.
Sportsko kuče
Toske je našeg reportera proveo kroz njemu znamenita mesta Aleksinca, ali ne sam. Tu je bio i pas mešanac koji živi pored kafane kod Čuleta, odnosno terena FK Napredak.
- Ime mu je Sportsko kuče. A, ne voli me za džabe. Donesem mu ponekada punu kutiju koske. Pogle kol’ko se nagojio, a mnogo je zlatan - priča Toske.
Prijatelji na računaru
Marko je otvoren za prijatelje i oni koji žele mogu mu pisati na mejl adresu marko.toskovic@hotmail.com. Mogu ga pronaći i na društvenoj mreži „Fejsbuk". Ne javlja se uvek, jer do internet kafea ode kada ne radi u kafićima i restoranima gde se prehranjuje pa zato apeluje na prijatelje da budu strpljivi. Javiće se.
