Izvor: RTS, 06.Avg.2009, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beskrajna "Oluja"
Četrnaest godina posle hrvatske vojne operacije "Oluja" većina prognanih Srba nije uspela da povrati svoju imovinu. Odgovornost zločine počinjene tokom te vojne akcije nije u potpunosti utvrđena. Iako bi se u Hrvatsku rado vratili, prognanici ne mogu da se pomire sa tim da budu građani drugog reda.
Većina Srba, proteranih iz Hrvatske, do danas nije uspela da povrati svoju imovinu. Odgovornost za operaciju "Oluja" i zločine počinjene tokom nje nije u potpunosti utvrđena. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Prognanici iz Hrvatske, 14 godina kasnije kažu da u pravi povratak nisu uvereni, jer infrastruktura za to ne postoji, rečeno je u specijalnoj emisiji RTS-a "Beskrajna Oluja".
(Snimak "Beskrajne Oluje" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)
U mnogim kućama, ako još uvek postoje, žive neki drugi ljudi. Iako bi se u Hrvatsku rado vratili, prognanici ne mogu da se pomire sa tim da budu građani drugog reda, da su im za rešavanje administrativnih pitanja ponekad potrebne i godine i da sem poljoprivrede, drugog posla za njih nema.
Republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je, u specijalnoj emisiji RTS-a "Beskrajna Oluja", da je najvažniji faktor sporog povratka svakako ekonomski, jer se do sada svega 7% povratnika zaposlilo, a 49% uspelo da ostane pošto su dobili penzije.
Hrvatska dokumenta dobilo je 130 hiljada prognanih. Oni su uspeli da ostvare i biračka prava. Sedam i po hiljada zahteva za obnovu kuća, međutim, i dalje čeka, čak i kada je reč o onome što je srušeno u područijima gde rata nije ni bilo.
Hrvatska je Dejtonskim sporazumom bila garant povratka stanarskih prava, dodaje Cucić. To je, na kraju, rešeno zbrinjavanjem prognanika, i to samo onih koji su se vratili. Država već godinu dana radi na rešavanju tih pitanja, jer i to je, važno za ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.
Kolektivno nepoštovanje političkih prava
Doktor Igor Torbica, hirurg iz Knina koji živi i radi u Beogradu, posle završetka "Oluje" 40 dana je proveo u kampu Unprofora. Malo se ljudi vratilo kućama, i kada su počeli pregovori, priseća se Torbica u specijalnoj emisiji RTS-a. Mnogi su autobusima poslati u Beograd. Prvi put posle rata u Hrvatsku je boravio 2000. godine.
"To je neuporedivo sa 2009. godinom. Puno je bolje, dolazi veliki broj Srba koji su bili tada deca, u svoja sela kod bake ili deke, dok ih imaju. Čim umru, kuća se zatvara i broj dolazaka pada. Oni su poluturisti, sa željom da se obiđe stari kraj, sem toga ništa. Ti boravci su sve kraći", rekao Torbica.
Istoričar Čedomir Antić smatra da ceo problem potiče od kolektivnog nepoštovanja političkih prava Srba, čime je počelo ukidanje svih ostalih prava. Zbog toga je Savet Evrope, kaže Antić, preporučio da hrvatski ustav bude vraćen na oblik iz 1993. godine, kada su Srbi bili konstitutivni narod.
"To je jedini narod u Evropi koji je posle 45 godina izgubio status. Sada već govorimo o opstanku. U poslednjih 150 godina opada broj Srba u Hrvatskoj. Opstanak je i politički. Nisu samo ljudska prava važna već i politička. Taj deo srpskog naroda važan za istoriju cele nacije", smatra Antić.
Najviše problema imaju najnemoćniji
Doktor Torbica smatra da mnogi povratnici, koji danas žive u Srbiji, ne žele da se vrate jer su se snašli. Najviše problema imaju najnemoćniji, stari ili bolesni. Zato bi Srbija trebalo da pojednostavi procedure oko dokumentacije. Hrvatska bi, smatra Torbica morala da reši pitanje tajnih spiskova optuženih, da bi se znalo ko je za šta odgovoran i ko može da ostvari stanarsko pravo.
Gosti emisije Beskrajna "Oluja" složili su se da pozivi na letovanje u Hrvatsku i ratoborni Tompsonovi pokliči ne idu jedni uz druge, ali da su incidenti koji se i danas dešavaju posledica predrasuda u srpsko-hrvatskim odnosima koje postoje već više od 20 godina i koje su svoj negativni klimaks imale u ratovima.
Svoja prava neki prognanici čekaju 14, pa i 18 ili 19 godina. Njih 11% je umrlo ne dočekavši ta prava. Fokus treba da bude na tome da se prava vrate, a prognani će sami lako odlučiti da li će ostati ili ne, zaključili su gosti emisije "Beskrajna Oluja".
