Izvor: Blic, 18.Nov.2012, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bes u izbegličkom kampu u Krnjači: Prognani i poniženi
Bes i ogorčenost! Ovim rečima najkraće bi moglo da se opiše raspoloženje izbeglica iz Hrvatske u kampu u Krnjači kraj Beograda posle oslobađanja hrvatskih generala Gotovine i Markača. Mučni dani izbeglištva u Krnjači
Evropa? Kakva Evropa! Oslobodila je zločince! - kaže Dušanka Pjevalica (66) iz okoline Zadra, koja je 4. avgusta 1995. godine sa dvoje dece krenula na izbeglički put, koji, evo, traje do današnjih dana. Jedan sin je u međuvremenu otišao u Ameriku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a drugi, građevinski radnik, živi s njom i mužem u baraci i hrane se u zajedničkoj kuhinji.
Na desetak kilometara od Beograda, sklonjen od puta i od očiju prolaznika, nalazi se kamp u kojem su se ispreplele sudbine najsiromašnijih izbeglica iz Hrvatske i Kosova. U njemu su najsiromašniji i najbolesniji, oni koji nikako nisu za sve ove godine uspeli da se snađu i kako-tako skuće. Turobnu tišinu ovog života na dnu juče su, posle oslobađajuće presude za hrvatske ratne komandante, poremetile novinarske ekipe koje su želele da saznaju mišljenje onih koji su pred tim komandantima i njihovom “Olujom” morali da beže.
- Ja sam sa decom tri dana putovala do Srbije, a mog muža su 45 dana držali u zarobljeništvu. I evo gde smo danas... - kaže Dušanka Pjevalica.
Bratislava M. iz Pakraca nije htela da se slika.
- Ja putujem u Hrvatsku i ne želim da me neko prepozna. Jeste li videli onu euforiju na ulicama hrvatskih gradova? Šta mislite, kako bi se tamo proveo kritičar te presude?
Okupljeni oko nje ispred zgrade u kojoj se delio ručak, sa posuđem u rukama, ćutke su klimali glavama. Tek bi neko dobacio: “Sramota!”
Kolone Srba koji su pobegli iz Krajine
Poslednja je u kuhinju došla Draginja Ivković (76) iz Siska. U Hrvatskoj joj je ostalo imanje i kuća koju niko neće da kupi:
- Bez vrata i prozora je, bez krova... sve su srušili ili odneli.
Ona se zbog povrede kolena teško kreće i posle nekoliko pređenih metara mora da se odmori. Sin (50) sa kojim je u kampu juče je bio na lekarskom pregledu, pa je po ručak morala sama.
- Cela se Hrvatska veseli! Bar neko da se seti žrtava “Oluje”...
Nema pravde u Hagu!
A Vladimir Kalpać (58), koji je Hrvatsku napustio još posle pada Maslenice 1993. godine, kaže da ga haška presuda nije iznenadila:
- Zbog bolesti sam praktično vezan za postelju i za televizor. Pažljivo pratim vesti i bilo mi je jasno da Tribunal u Hagu nije mesto gde se deli pravda!
Povezane vesti: Josipović: Reakcije iz Srbije nisu bitne, zločine procesuirati Pupovac: Presuda je veliki teret za srpsko-hrvatske odnose Protest Dveri ispred Delegacije EU, jake snage Žandarmerije obezbeđuju zgradu Vučić: Konsternirani smo presudom Gotovini i Markaču, ali posvećeni smo budućnosti i saradnji Koalicija izbegličkih udruženja: Skandalozna i ponižavajuća odluka Haškog suda
