Izvor: Blic, 14.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bes je izraz tuge
Bes je izraz tuge
Svako četvrto dete dođe kod psihijatra zbog depresije. Klinička depresija, ona koja zahteva ozbiljan tretman, prisutna je kod tri do sedam odsto mladih, ali depresivne simptome pokazuje svaki sedmi adolescent - po nekim istraživanjima, čak svaki peti tinejdžer.
Do 12. godine dvaput je više depresivnih dečaka nego devojčica, ali s ulaskom u pubertet situacija se menja i devojke postaju depresivnije. Rani početak, do 12. godine, ukazuje na visok >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rizik za nastanak depresije u odraslom dobu, a važno je znati i to da je svako četvrto dete s kliničkom depresijom bilo zlostavljano i zanemarivano.
Moji pacijenti obično potiču iz problematičnih porodica, mnogi su odrasli u nepovoljnim uslovima, često imaju oba depresivna roditelja, ili jednog, razvedene i siromašne roditelje. Često su roditelji skloni kriticizmu i svađama, a tipična je i slaba komunikacija između dece i roditelja.
Signali za uzbunu
Kako razlikovati depresiju mladih od tugovanja? Adolescenti su skloni da osećaju stvari prilično duboko i snažno, a nagle promene raspoloženja su osnovna karakteristika ovog doba. Mladim ljudima nije lako da definišu kako se osećaju, a naročito im je teško da opišu osnovne simptome depresije - beznadežnost i gubitak volje.
Najbolji indikator je dužina trajanja simptoma - šest nedelja trajanja uzima se kao ozbiljno i zahteva lečenje - a evo i koji su to simptomi: sniženo ili tužno raspoloženje, gubitak energije; gubitak interesovanja ili zadovoljstva; iritabilnost može biti glavni simptom.
Ova tri kriterijuma su neophodna. Ostali simptomi mogu a i ne moraju da postoje: poremećaj spavanja, osećanje krivice i bezvrednosti, umor i/ili snižen libido, nervozan ili usporen govor i pokreti, poremećen apetit i promena telesne težine, samoubilačke misli ili pokušaj samoubistva, nedostatak pažnje, socijalno povlačenje, pad postignuća i promena stava u odnosu na školu, telesne tegobe i povišena agresivnost.
Kombinovana terapija
Kao što je to slučaj kod većine poremećaja mentalnog zdravlja dece i adolescenata, važno je da se ne leči samo prisutan problem već da se omogući i podstakne normalan razvoj ličnosti.
Zato lečenje ima više ciljeva: redukuje depresiju, leči pridružene simptome i probleme, podstiče prilagođavanje, podiže samopoštovanje, oslobađa porodicu od stresa i sprečava nove depresivne epizode. Kombinacija individualne, porodične psihoterapije i lekova - poslednje samo za najteže oblike - pokazala se mnogo efikasnijom nego bilo koji od ta tri postupka sam za sebe.
Uz pravilno lečenje, 80 odsto depresivne dece i mladih se oporavi. Međutim, dobar broj ponovo potone. Neke studije pokazuju da 70 odsto pacijenata ima još jednu epizodu u narednih pet godina. Veoma je visoka i stopa samoubistava depresivnih adolescenata - svaki sedmi pacijent s teškim oblikom depresije tako završi. Zbog toga je neophodno proceniti rizik od suicida kod svakog adolescenta sa depresijom.
Autorka je dečji psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje i član borda Evropske asocijacije za bihejvioralne i kognitivne terapije Dr Milica - Pejović-Milovančević
