Izvor: Blic, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berza u Srbiji još rizična
Stagnacija na Beogradskoj berzi, uobičajena za letnje mesece, najpre se nastavila, a u oktobru pretvorila u pad cene većine akcija, iako su samo mesec dana ranije investitori izrazili uverenje da će srpskim tržištem kapitala početi da duvaju povoljniji „vetrovi". Umesto toga, optimizam je splasnuo, cene se „crvene", a berzanski indeksi uglavnom padaju.
Sasvim očekivano, inicijalna javna ponuda akcija hrvatskog Telekoma privukla je sve institucionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << investitore iz regiona i uslovila pad akcija na berzama u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, a posebno u BiH. No, završetak upisa akcija THT-a nije, kao što se jedno vreme verovalo, vratio berzanske cene u regionu na prethodni nivo. Jedan od razloga za to je povećan nivo političkog rizika. Investitori, koji „merkaju" kompanije sa Beogradske berze strahuju da bi neuspeh pregovora o konačnom statusu Kosmeta mogao dovesti do nove nestabilnosti. Ni domaći investicioni fondovi nisu se, kako što se na početku očekivalo, usmerili na likvidne hartije, koje čine BELEX 15, već su se više okrenuli manje likvidnim akcijama. Više nisu atraktivne ni akcije ovdašnjih banaka, jer su među skupljima u regionua, a investitori se suočavaju i sa nekoliko nepoznanica, u koje spada i tok buduće liberalizacije bankarskog tržišta i eventualne promene regulative, koje mogu bitno uticati na dalji razvoj ovog sektora.
U Ministarstvu finansija, naime, ne kriju da državi ne bi odgovaralo da, pre nego što proda svoje udele u preostalih devet domaćih banaka, Narodna banka Srbije počne da odobrava grinfild licence stranim bankama.
„Ima razloga koji govore u prilog tome da bi možda trebalo razmotriti mogućnost ponovnog davanja grinfild licenci, ali mislim da sa tim još treba sačekati. Uostalom, radi se o devet banaka, u kojima je država suvlasnik i to nije mala stvar, a eventualno ukidanje moratorijuma moglo bi da rezultira nižim cenama, koje bi država mogla da dobije za svoj kapital. Zato bi o tome trebalo razgovarati veoma ozbiljno, na visokom političkom i profesionalnom nivou, jer to nije samo pitanje NBS, niti samo Ministarstva finansija", rekao je za magazin „Bankar" državni sekrear za finansije Slobodan Ilić.
Guverner NBS Radovan Jelašić, međutim, odgovara da je država imala dovoljno vremena.
„Ne bi trebalo prvoklase strane banke da upućujemo na kupovinu nekih domaćih finansijskih institucija samo zato što je država stalno u nekim izbornim fazama. Već smo najavili da će NBS izdavati nove grinfild licence i nemamo razloga da od toga odustanemo. Sigurno je i da nikome neće pasti na pamet da traži grinfild licencu ako na tržištu ima dobrih, restrukturiranih i profitabilnih banaka, koje je moguće kupiti. Zato bi i za državu bilo bolje da što pre reši taj problem. Uostalom, što se više produžava rok da se taj posao okonča, to se država ponaša komotnije", tvrdi guverner.
Berzanski eksperti, ipak, nisu sasvim izgubili veru u bolje dane. Stalne posete predstavnika investicionih fondova iz regiona stvarau utisak da zbog trenda pada cena Beogradska berza postaje sve zanimljivije za ulaganje. S druge strane Jyoti Gupta, konsultant Svetske banke i Evropske komisije i redovni profesor European School of Management u Parizu, upozorava da je Srbija još uvek rizično tržište. Svi koji investiraju u akcije moraju biti svesni da svoja sredstva ulažu u rast i razvoj kompanija i da od toga zavisi i njihov eventualni prinos.
„Takav oblik investiranja je prilično rizičan i može rezultirati i gubitkom uloženih sredstava, a nedostatak znanja je glavni razlog za gubitak novca na berzama. Ta činjenica će se odraziti i na berzansko poslovanje u Srbiji", poručuje Gupta.
On podseća da je reduslov za isplativo ulaganje na berzi velika ponuda različitih vrednosnih papira, koja investitorima daje mogućnost kvalitetnog izbora. Iz tog ugla u Srbiji je rizik još uvek veći s obzirom na to da postoji relativno mali broj aktivnih akcija, što povećava tražnju za njima i povećava njihovu cenu na nivo koji je u disproporciju sa vrednošću kompanija, smatra Gupta.
Opširnije u magazinu „Bankar"
