Izvor: RTS, 27.Jun.2018, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlinski proces – korisna uloga u procesu proširenja
Generalna sekretarka Evropskog pokreta Suzana Grubješić ocenila je da je Berlinski proces odigrao korisnu ulogu u periodu zastoja u procesu proširenja i očuvao dinamiku odnosa zemalja regiona sa važnim zemljama.
Suzana Grubješić je na međunarodnoj konferenciji "Berlinski proces – šta dalje" ukazala da su benefiti Berlinskog procesa u vidu Regionalne kancelarije za saradnju mladih i u vidu transportne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zajednice jasni, ali i upitala da li postoji još neki konkretan projekat čija je realizacija počela.
Nedostaje, kaže, i odgovor na pitanje da li je Berlinski proces uspeo političare regiona da ubedi u to koliko je važno povezivanje unutar samog regiona i povezivanje sa EU.
"Ostaje da vidimo šta će se desiti na samitu u Londonu u julu, pošto je cela agenda usmerena na proširenje, kao i šta nas nakon Londona čeka – da li će se Berlinski proces nastaviti i da li je Poljska mesto održavanja sledećeg samita", upitala je Grubješićeva.
Berliska inicijativa je, prema rečima Jelice Minić iz EPuS-a, svakako odigrala važnu ulogu u pripremi nove Strategije EU za proširenje objavljene u februaru, jer je u velikoj meri korišćeno ono što se radilo u okviru njega.
"To se videlo naročito na samitu Zapadni Balkan u Sofiji gde je agenda povezivanja zemalja regiona dominirala skupom", poručila je Minićeva.
Ponovila je da sada sve zavisi od napretka koji će se ostvariti tokom londonskog samita.
"Ukoliko ono što je EK predložila u strategiji ne bude išlo brzo, sigurno da će Berlinski proces obezbeđivati dalju dinamiku u odnosima regiona i EU, sve dok zemlje regiona solidno ne stanu na kolosek pristupanja EU", zaključila je Minićeva.
Koordinatorka REKOM-a Nataša Kandić ukazala je na konferenciji da ono što je Berlinski proces pokazao jeste da još uvek nema zajedničke perspektive kada je u pitanju prošlost.
"Berlinski proces počeo je sa jakim akcentom na pomirenje, a onda je to polako odlazilo u pozadinu, sve do samita u Trstu kada, zahvaljujući civilnom društvu, to ponovo postala tema – kako u okviru procesa, tako i šire", dodala je Kandićeva.
Prema njenom mišljenju, ono što bi trebalo da bude na dnevnom redu predstojećeg londonskog samita jeste prvobitno formiranje zajedničke perspektive kada je prošlost u pitanju, i to kroz Međuvladinu komisiju.
Učesnik konferencije bio je i generalni sekretar Regionalne kancelarije za saradnju mladih Đuro Blanuša koji je istakao da je ta kancelarija jedan od najvidljivijih rezultata Berlinskog procesa, a da je politička podrška ono što je učinilo uspešnom.
Blanuša je istakao da ceo koncept ekonomskog povezivanja zemalja regiona nije dovoljan bez pravog odnosa pomirenja.
"Pitanje koje se ne postavlja jeste i to ako se svi putevi i mostovi naprave koji su to ljudi koji će ih prelaziti", ukazao je Blanuša.
Mladi su, kaže, vrlo dobro bili zastupljeni kroz Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, ali poručuje da to nije dovoljno, te da ne bi trebalo to da shvate kao rezultat procesa, jer je još uvek prisutan veliki stepen negativnih stavova između zemalja i etničke distance.
Konferenciju "Berlinski proces – šta dalje" organizovala je fondacija "Fridrih Ebert" u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji, a gosti, između ostalih, bili su i istraživač Instituta za istraživanja civilizacijskog dijaloga Mateo Bonomi i Tobi Vogel iz Centra za studije evropskih politika u Briselu.
