Izvor: Politika, 29.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berlin braće Kačinjski
Poljska želi više uticaja u "vladanju" unijom Evrope. Mogućno je da Varšava nije u tome sama, računajući s "bar" 26 drugih u EU, koji za sebe žele isto. Ustavotvorni samit zajednice u Briselu, prošle nedelje, živopisno je to potvrdio.
Zastupnik predsedavajućeg EU, gospođa Merkel spasavala je minimum unionizma. Trudila se da tekst sporazuma ostane sa što više "osigurača", ugrađenih da obezbede jedinstvo odlučivanja i funkcije. Novi predsednik Francuske Sarkozi, nimalo ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štedeći lični šarm ("dežurao" je pred novinarima, i sebe nazivao "ambasadorom gospođe Merkel"), zauzeo se posredovanjem, ali trudeći se da uzgred i "dolije vode" u tekst o slobodi tržišta zajednice. A Gordon Braun, premijer Britanije koji je to tek trebalo da postane, uznemireno je telefonirao tada još aktuelnom premijeru Bleru – da se smesta vrati za sto pregovaranja i na svaki način preseče takvu "populistički obojenu" diverziju Francuza.
Skoro poetično. Kao zujanje pčela, leti u košnici.
Mogućna, mada preterana romantika u opisu ove "harmonije" u borbi za posebne interese, sasvim, međutim, iščezava izlaskom na scenu vladajućeg tandema Poljske, predsednika i premijera Kačinjskih – uplašenih mišlju da, u košnici Evrope, pčele robuju matici. Da Berlin nastoji da Evropa posluži jačanju Nemačke.
Kroz takav vizir na šlemu, zadatak Varšave da Poljska više odlučuje o Evropi značajno je komplikovaniji. Prepreka ambicijama Kačinjskih svodi se na Nemačku, a "više" zahtevanog uticaja nema se gde drugde pronaći već oteti Berlinu.
U tom smislu, Brisel je bio poprište pokušaja da se Nemačkoj i "starim Evropljanima", subjektima ključa "dvostruke većine" u odlučivanju (55 odsto članica, 65 odsto populacije) oduzmu – a da se Poljskoj, po ključu "kvadratni koren" iz brojnosti stanovništva, pridodaju konfiskovani viškovi glasačkog prava.
"Prepad" Varšave počet je "desantom matematičara". Deset šampiona za račun trebalo je da, uz pomoć svoje umetnosti pretvaranja cifara u poeziju, pridobiju EU u korist Poljske. Porazno za cilj Poljaka, Sarkozi i drugi ubedili su Leha i Jaroslava da ipak popuste.
Ako nema mira primirje je rezultat. Ovoga puta to, međutim, nije slučaj. Atmosfera oko događaja obelodanila je rivalitet i dubinu krize u odnosima Poljske i Nemačke. I ranjivost celog mehanizma Evrope, s ta dva nesinhrona točka.
S vrlo visokih poljskih adresa čulo se mnogo neočekivanog, kroz aluzije na nemačku prošlost. Počelo se podsećanjem da bi stanovništvo Poljske brojalo 66 miliona duša da Poljska "nije morala da proživi godine između 1939. i 1945." – a produžilo se (ne čini se završenim!) upoređivanjem Nemačke s Vajmarskom Republikom.
"Nešto rđavo se događa u Nemačkoj", izjavio je premijer Kačinjski. "Kao minulih istorijskih dana, kada se većina Evropljana bojala da progovori, tako je i danas", citiran je. "Govoreći nemačkim vlastima kao premijer Poljske – upozoravam vas: ne tolerišite te stvari... To će odvesti u najgore, u nesreću koja bi mogla povrediti Evropu, ali će povrediti i Nemačku", poručio je Jaroslav Kačinjski.
Debate o mehanizmima glasanja obično ne zvuče kao ova. Pogotovo kada se, koliko ovog trenutka, javno ponuđeni politički ton i linija vulgarizuju dalje, odrešenim jezikom bulevarske štampe.
Stvar je u tome što avet povampirenog germanizma (ako dobro razumemo da blizanci Kačinjski baš to zapažaju u Nemačkoj!) nije jedino što u Evropi plaši Varšavu. Tu je već, aktivirana je, i ona druga istorijska kob Poljaka u svetskom ratu – Rusija, koja iznova "ugrožava" Poljsku, sa istoka. I, identično prethodnom, istinitom horor-zbivanju, s cenom od šest miliona poginulih i likvidiranih Poljaka – još jednom, "nad glavama Poljaka", plete interesni pakt s Berlinom.
Šta u sličnim okolnostima, postojećim ili fiktivnim, svejedno (masovna uverenja imaju snagu činjenica), preostaje Varšavi? Ono što je Poljska već i izabrala – oslonac u posebnim vezama s Vašingtonom. I to će, ta sve jača "ljubav s nekim trećim", biti problem unionizma Evrope.
Da nije ideologije, lako bi stvar rešili matematičari.
[objavljeno: ]
