Izvor: B92, 21.Jul.2019, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradu potreban poseban centar za smeštaj dece migranata?
Beograd -- Prema podacima Ministarstva za rad u Srbiju trenutno boravi od od 300 do 600 dece migranata bez roditeljske pratnje.
O njima se, kako navode, brinu nadležne institucije, tako što im se dodeljuje staratelj, omogućava smeštaj, psihosocijalna podrška...
Međutim, u Centru za zaštitu i pomoć tražilocima azila (CZA) smatraju da postojeći centri za njihov smeštaj nisu adekvatni i apeluju na otvaranje posebnog centra za prihvat ove dece.
"Smeštajni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kapaciteti koji se nude toj deci nisu dovoljno dobri, jer se smeštaju zajedno sa odraslima i formiranje jednog centra isključivo za maloletnike bez pratnje bilo bi rešenje koje bi im omogućilo dobiju zaštitu i brigu koja im je neophodna", kaže za Tanjug psiholog CZA Jana Stojanović
Ona tvrdi da je broj ove dece stalno u porastu i da ih, po procenama CZA trenutno u Srbiji ima oko 500.
Ona navodi da CZA svakodnevno dolaze sa takvom decom u kontakt i da ih sreću na ulicama, parkovima, da ih viđaju da spavaju na otvorenom...
"Najviše maloletne dece bez roditeljske pratnje je u Beogradu i jedan deo njih je smešten u Centru za azil u Krnjači", navodi Stojanović.
Ona ukazuje i na problem neusaglašenosti podataka navodeći da je prema podacima tog Centra od juna meseca u Srbiji bilo blizu 500 maloletne dece migranata bez pratnje, a prema podacima MUP-a, od početka godine do jula u Srbiji ih je registrovano svega 390.
Postoji određen broj dece koja nikada nisu registrovana, upozorava Stojanović, i objašnjava da oni često izbegavaju registraciju plašeći se da će im to biti problem ako uspeju da pređu u neku neku vropsku zemlju, koja im je krajnji cilj.
Najbrojniji su tinejdžeri starosti između 14 i 17 godina, a primetan je i porast mlađe dece.
"Dolazili smo u kontakt s decom koja imaju svega 9 godina, a putuju sami bez roditelja i staratelja i bilo koga ko brine o njima", kaže Stojanović, koja upozorava da su oni pod velikim uticajem starijih grupa sa kojima se kreću, što predstavlja veliku opasnost za njih.
Govoreći o proceduri, Stojanović je navela da svako ko dođe u kontakt sa osobom koja se izjašnjava kao maloletna i putuje sama dužan je da kontaktira Centar za socijalni rad koji dalje preuzima nadležnost u pogledu brige, određivanja starateljstva, boravka u smeštajnim kapacitetima, dok je policija zadužena za registraciju.
Međutim, Stojanović navodi da kapaciteti kojima raspolažu Centri za socijalni rad nisu dovoljni da bi mogli da reaguju na svaki poziv.
U Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, koji učestvuje u zaštiti maloletnih migranata koj se nađu na teritoriji Beograda bez pratnje, takođe, kažu da je reč većinom o tinejdžerima starosti oko 17 godina, a najmlađe dete sa kojim su, kažu imali kontakt, bilo je staro 12 goduina,
Trenutno je pod starateljskom zaštitom na evidenciji Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu oko 260 dece.
Najveći broj njih smešten je u Centru za azil "Krnjača" zatim u Zavodu za vaspitanje dece i omladine i u domu "Jovan Jovanović Zmaj" koji se nalazi u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu
Na evidenciji Odeljenja Savski venac pod starateljskom zaštitom trenutno osam maloletnika bez pratnje, a uglavnom dolaze iz Avganistana, sporadično Pakistana i Irana, a bilo je dece i iz Sirije, Iraka, Somalije.
Uloga Centra za socijalni rad, kao organa starateljstva je da maloletnim migrantima bez pratnje koji se nalaze pod privremenom starateljskom zaštitom obezbedi zbrinjavanje, zdravstvenu zaštitu, smeštaj i ostale uslove za bezbedan i siguran boravak dok su u Srbiji, ističu.
"U zavisnosti od uzrasta, zdravstvenog stanja i indidvidualnih potreba deteta ono se smešta u neku od ustanova socijalne zaštite, zdravstvene ustanove ili u neki od centara predviđenih za smeštaj migranata. Dok se nalaze pod starateljskom zaštitom njihovi staratelji im pomažu oko proceduralnih aktivnosti, zatim se angažuju oko spajanje maloletnika sa njihovim porodicama u prihvatnim centrima u Srbiji, ulažu trud da savetodavnim radom motivišu decu da se tokom boravka u našoj zemlji uključe u proces reintegracije...", navode u Centru za socijalni rad.
Jana Stojanović, međutim, upozorava da je problematičan način na koji se oni smeštaju budući da se veliki broj dece zbrinjava u centre zajedno sa odraslima iako to nije mesto za njih.
"Zato su često u riziku da budu zloupotrebljeni, neretko su i žrtve nasilja, podložni su različitim zloupotrebama, lako ih je izmanipulisati i dolaze jer dolaze u kontakt sa različitim ljudima", kaže Stojanović.
Navodi da su se i sami žalili da se ne osećaju bezbedno u takvim centrima, da im prete, pokušavaju da ih pljačkaju, upadaju u sobe i da to nije mesto gde treba da budu.
"Zato je jedino adekvatno rešenje za ovaj problem osnivanje posebnog centra za smeštaj dece migranata bez roditeljske pratnje, gde bi imali svu potrebnu brigu u skladu sa njihovim godinama, a i bilo bi i mnogo racionalnije za angažovanje kapaciteta stručnih instuticija", zaključuje Stojanović .
