Izvor: Politika, 12.Jul.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradski aligator Muja nadživeo ratove i države
U bazenima i kavezima Zoološkog vrta na sedam hektara mnogi sugrađani i turisti prvi put su uživo videli andskog kondora, sibirske kozoroge, leopard kornjače... – Poslednjih godina vrt je prepoznatljiv i po najviše belih lavova na Starom kontinentu
Kada je pre 77 godina udomio prve stanovnike – lavove, leoparde, bele i mrke medvede, makaki i mangabej majmune, antilope, bivole, muflone, srne, ždralove, pelikane, papagaje i druge vrste – retko ko je mogao da zamisli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će Zoološki vrt postati jedna od vodećih turističkih destinacija prestonice. Vrt, koji se prostire na sedam hektara na Beogradskoj tvrđavi sa više od 270 vrsta i 2.000 životinja, juče je proslavio Petrovdan, dan kada je 1936. na inicijativu Vlade Ilića, tadašnjeg gradonačelnika Beograda, otvorio svoje kapije.
U bazenima i kavezima vrta na sedam hektara mnogi sugrađani i turisti su prvi put uživo videli andskog kondora, sibirske kozoroge, leopard kornjače... Pored različitih životinjskih vrsta iz svih delova sveta, pažnju posetilaca godinama privlači najstariji stanovnik – američki aligator Muja, koji je iz jednog nemačkog vrta u Beograd stigao 12. septembra 1937. godine. Preživeo je Drugi svetski rat, razaranja 1941. i saveznika 1944, ali i 1999. bombardovanje SR Jugoslavije i danas se smatra najstarijim živim aligatorom na svetu.
Poslednjih godina u „Beo zoo vrt” uselili su se i orangutan Elmar iz Češke, dorkas gazele iz Alžira, beli vukovi i bela tigrica, a u prethodnih nekoliko nedelja i četiri flamingosa i krokodila sa Kube, kao i morski lav Bert i ženka bizona koji su stigli kao poklon praškog vrta.
Po broju prirodnih razmnožavanja „Vrt dobre nade” danas je na samom vrhu u Evropi. Poslednjih godina prepoznatljiv je i po najviše belih lavova na Starom kontinentu, za koje je pre dve godine otvorio i objekat za smeštaj. Jedan primerak ovih lavova vrt će pokloniti Kubi u znak zahvalnosti za nedavno dobijene flamingose i krokodile.
Pored obogaćivanja životinjskog fonda, od dolaska Vuka Bojovića na čelo vrta, u njemu se održavaju i različite manifestacije poput „Dečjeg maratona” i porodičnog i sportskog druženja „Sportske bajke”. U njemu od 1998. praktična znanja stiču i studenti Katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine.
---------------------------------------------
Sedam direktora od osnivanja
Od otvaranja 1936. vrt je imao sedam direktora. Prvi je bio inženjer Aleksandar Krstić, a današnji direktor magistar vajarstva Vuk Bojović na njegovo čelo je došao 1. maja 1986. godine, kada je zatekao zapušteni vrt sa 60 životinja, dotrajalim objektima i stazama. Ubrzo su napravljeni bazen za plovuše, novi kavezi i skladište za seno, renoviran je prostor za medvede, asfaltirane su staze... Kako bi preživeli nestašicu u vreme hiperinflacije, ulaz u vrt mogao je da se plaća benzinom, ciglama i hranom. O životinjama i vrtu godinama brinu i volonteri, koji sa zaposlenima neretko preuzimaju ulogu staratelja za mladunce koje majke odbace.
---------------------------------------------
Planovi za proširenje vrta
Kada je otvoren, vrt je zauzimao prostor od oko tri i po hektara, da bi potom bio proširen na sedam, a zatim izgradnjom restorana „Kalemegdanska terasa” i pripajanjem jednog dela Donjeg grada na oko 14 hektara. Na toj površini dočekao je i Drugi svetski rat. Zbog razaranja uništen je veliki deo životinjskog fonda, pa je površina vrta posle rata svedena na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima. Poslednjih nekoliko godina postoji ideja da se vrt proširi na nekadašnji prostor.
---------------------------------------------
Šimpanza Sami i keruša Gabi
Pored najstarijeg Muje, istoriju „Beo zoo vrta” obeležili su i šimpanza Sami i ženka nemačkog ovčara Gabi. Sami je u vrt došao 12. januara 1988. i ubrzo posle dolaska dva puta je bežao iz kaveza i šetao centrom grada. Prvi put je to učinio 21. februara, kada je opasnu životinju Bojović uzeo za ruku i automobilom vratio u vrt, a drugi put 23. februara 1988. kada se Sami popeo na garažu u Ulici cara Dušana, pa su morali da ga uspavaju kako bi ga vratili. Uginuo je 11. septembra 1992. od infarkta creva i zakopan je u travnjaku preko puta ulaza, u čijoj je blizini postavljena njegova bronzana statua. Gabi je postala poznata kada se jedne noći, patrolirajući sa čuvarem, sukobila sa mnogo jačom ženkom jaguara koja je pobegla iz kaveza. Posle borbe sa jaguarom, kojeg je sprečila da napadne prolaznike i druge životinje, ujutru je pronađena polumrtva. Za života joj je u vrtu podignut spomenik.
D. Aleksić
objavljeno: 13.07.2013.
