Izvor: RTS, 20.Sep.2014, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradski aerodrom, dodatna ulaganja i uštede

Do kraja godine Aerodrom "Nikola Tesla" u budžet će uplatiti najverovatnije šest miliona evra. U infrastrukturu aerodroma ove godine uložiće se dodatna dva miliona evra. Planirane su, kažu, i dodatne uštede.

Jedna od mera od koje se očekuju veliki rezultati jeste reorganizacija, ali i drugačija raspodela profita javnih preduzeća. Aerodrom "Nikola Tesla", iako godinama posluje u plusu, uplaćivao je u budžet daleko manju sumu od očekivane.

Aerodrom je, zaključno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa avgustom, opslužio tri miliona i 100 hiljada putnika. Ako se tako nastavi, do kraja godine će biti preko 4,5 miliona putnika, a najveći korisnik usluga je "Er Srbija". Zbog toga je odlučeno da se u infrastrukturu aerodroma ove godine uloži dodatna dva milona evra.

Generalni direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević smatra da sa novim menadžmentom i sa rebalansom plana već do kraja godine postoji mogućnost da se uplati u budžet najmanje šest milona evra.

"Prošla godina završena je u plusu sa 150.000 evra. Naš plan je da za narednu godinu uplata budžetu bude najmanje 15 miliona evra", rekao je Vlaisavljević.

Veliki deo sredstava iz prohoda aerodroma biće direktno uplaćeno kao ulaganje države u "Er Srbiju" jer je potpuno neracionalno da ta sredstava aerodrom uplati u budžet, a onda da ga budzet isplaćuje "Er Srbiji" kao deo osnivačkog uloga države u novoj kompaniji.

Novac se pronašao i tako što su zaustavljene nepotrebne javne nabavke, vredne osam miliona evra, zatim, ukinuto je tri miliona nepotrebnih troškova, a ima indicija da će se određena sredstva uštedeti i regulisanjem broja radnika.

"Preko 1.200 radnika radi preko omladinske zadruge a samo 490 za stalno. Baš na toj poziciji vidimo veliku priliku za sledeću godinu. Ušteda po tom osnovu može biti preko milijardu dinara", kaže Vlaisavljević.

Aerodrom "Nikola Tesla" je od Vlade Srbije dobio i smernice kako postupati prilikom pojavljivanja novih niskobudžetnih kompanija na nasem tržištu.

Njih je moguće subvencinisati samo u prve dve godine rada dok će posle toga morati da plaćaju usluge kao i ostali, po cenovniku aerodroma. Time se izbegavaju sve spekulacije da je neko miljenik aerodroma a neko ne i da svako moze u tom periodu da planira svoje poslovanje.

Nastavak na RTS...