Izvor: Večernje novosti, 22.Sep.2016, 12:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske metamorfoze

Beograd je od zatvorenosti i ekskomunikacije devedesetih polako ali sigurno postao turistička destinacija. Za Beograd može da se kaže da je svetska metropola budućnosti Za Beograd može da se kaže da je svetska metropola budućnosti. Sve što čini jednu metropolu tek treba da se desi. Izgradiće metro, izgradiće nebodere, poboljšaće infrastrukturu, doći će novi autobusi i tako dalje. Lista stvari koji beograđani iz generacije u generacije očekuju je podugačka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ova upornost grada da se ne povinuje protoku vremena ima i svoje pozitivne strane. Na primer sedamdesetogodišnjak može sa nostalgičnim smeškom da vidi autobus kojim se vozio kada je u mladosti išao na prvi sastanak sa svojom ženom. Zgrada Ušća i zgrada hotela Jugoslavija su pokazale udaru bombi ko je jači, a potreba Beograđana da blokiraju saobraćaj neizostavnim protestima ne jenjava. Druže se ljudi. Ipak, promene postoje, nekad su sitne nekad su velike kao pilon mosta na Adi. Beograd je od zatvorenosti i ekskomunikacije devedesetih polako ali sigurno postao turistička destinacija. Mada, teško je zamisliti neke mladence negde u svetu kako kažu batalimo Pariz idemo u Beograd, stranci su postali satavni deo Beogradskih ulica. Možemo da tvrdimo da su Srbi tradicionalno domaćinski narod i da je čovekoljublje glavni motiv što Beograd širi ruke strancima, ali bilo kako bilo turisti donose novac, a više turista, više novca. Tokom prve decenije dve hiljaditih sa prvom najezdom varvara, ubrzo je postalo jasno da nemamo gde da smestimo goste. Hosteli su počeli da niču na sve strane. Ako vam je komšija u zgradi imao stan sa više od tri sobe onda ste u jednom trenutku živeli pored ulaza u hostel. Komšije bi tu i tamo imale šansu da pomognu grupici šarenih mladića i devojaka sa ogromnim rančevima da nađu neobeležen smeštaj hostela. I tako hostel za hostelom nicali su po svim ulicama dok naposletku nisu prezasitili tržište i mnogi od njih su nestali. Pored hostela po Beogradu su nicali i hoteli. Ali kako su jedni bili jeftini, al nepouzdani, a drugi i dalje previše skupi, javila se treća ponuda. Sada su u Beogradu popularni stanovi za kratkoročno iznajmljivanje, kao opcija koja uzima najbolje od hostela i hotela. Gosti mogu da imaju udobnost doma na sjajnoj lokaciji za pogodnu cenu. Ako vas zanima više, pogledajte sajt http://www.apartmanirentbeo.com/apartmani-beograd. Turisti olako mogu da nađu zanimljive sadržaje u Beogradu. Mogu da odu u Muzej savreme… Mogu da odu u Narodni muz… Noćni život je ono što izdvaja Beograd od ostalih gradova. Doduše promene na na ovom planu nisu novina same po sebi. Pored toga što je klupska scena podeljena na letnju i na zimsku, skoro je za očekivati da se u jednoj sezoni zatvori barem jedan stari, a otvori novi klub. Ono što jeste novo povodom noćnog života je promena funkcija i svojevrsna džentrifikacija napuštenih delova naselja. Ova pojava je već dobro oproban recept u inistranstvu. Klubovi, kafići, pa i restorani otvaraju se u napuštenim i često industrijskim delovima grada te time se revitalizuju. Savski kej sa Savamalom je odličan primer. Zbog izgradnje Beograda na vodi, centar noćnog provoda pomeren je u kompleks zgrada stare pivare između Cetinjske i Skadarlije, uz teško negodovanje lokalnog stanovništva. Beograd je samo za nekoliko godina uspeo da stvori više različita žarišta za izlaske, splavovi na Savi, Savamalu i Skadarmalu Kada vas turisti na ulici razdragano pitaju gde mogu da izađu, pošaljite ih u pravcu Skadarlije bez razmišljanja. U krugu od 100 metara čovek može da sluša tamburice uz po koju čašicu rakije, ili može da skače uz letnje hitove. ( ovde možda da stavite apartman najbliži Skadarliji ) Noćni izlasci su jedno, al čovek danju radio, ne radio, mora negde da sedne kafu da popije. Beograđani imaju svoja lokalna mesta u kojim uživaju u domaćniskoj atmosferi, ali kafane i kafići se menjaju sa plimom turizma. Pre svega većina lokaliteta se takmiči da učini ambijent što prijemčivijim. Nekad su te promene zasnovane na detaljima estetskog karaktera, a nekad su ti detalji ventilatori sa raspršivačima vode leti, ili stubovi vatre zimi. Iskonska želja čoveka da sedi u bašti kafića kad god mu se prohte, bilo na -5, bilo na + 50 stepeni, konačno je uslišena. Ako vam već ambijent nije dovoljan da se opredelite za određenu ustanovu plandovanja, tu je slatka hostesa koja će vas rado uputiti da sednete u lokal. Energičnost ljubaznosti mlade dame može da navede čoveka na pomisao da bude li odbio gostoprimstvo, devojka će se mašiti za laso ne bi li ga smestila za sto na jedan produženi sa mlekom i sok. Takođe bolje bi bilo odmah odlučiti se za koji god kafić, jer par koraka dalje dočekaće vas ostatak bataljona gostoprimljivih hostesi. Ne vrte se sve promene u gradu oko turista. Iako je možda mali, ili se ne može nazvati pravim rešenjem postoji napredak u saobraćaju. Ovaj optimizam ne treba pripisati kolektivnoj traumi od saobraćaja devedesetih, pa nam sad sve izgleda bolje. Da, i dalje postoje autobusi koji su donacija iz Kamengrada, ali veći je broj prevoznih sredstava koji su prihvatljivog, pa čak i modernog standarda. Takođe minuli su dani kada se čekalo za autobus po sat vremena. Satnica funkcioniše, mada daleko smo od toga da direktor GSP-a izvrši samoubistvo ako autobus kasni. Pri odabiru obeležja Beograda, Kalemegdan je uvek na prvom mestu. Više nije mračna oronula tvrđava koje parira Adi Safari. Zelene površine su postale značajno sređenije u Beogradu. Kalemegdan je sad lepo osvetljen, sa sređenim stazama i izložbenim sadržajima. Možda nam je uskraćen osećaj avanture i uzbuđenja, ali barem je milina prošetati se njim. Ali nije samo Kalemegdan ulepšan. Na mnogim lokalnim parkovima i zelenim površinama postavljena su igrališta za decu koja privlače porodice, kao i teretane na otvorenom u kojima mnogi građani posežu za rekreacijom. Parkovi su ponovo postali popularna opcija za šetnju tokom lepog dana. Dok neki sa ushićenjem, a neki sa strepnjom čekaju ishod projekta Beograd na vodi, a ,,metro’’ možete da sačekate samo kod Vukovog spomenika, možda put ka boljoj budućnosti nije u velikim rešenjima koje nemamo, već treba raditi na malim stvarima koje će poboljšati ono što imamo.

Nastavak na Večernje novosti...