Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jul.2009, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd zatrpava arheološka nalazišta

BEOGRAD - Predsednik komisije za spomenike od izuzetnog značaja Srbije, arheolog, dr Marko Popović najavio je da će antički ostaci rimskog vojnog utvrđenja iz 2. veka, nedavno otkriveni ispod tramvajskih šina pored Kalemegdana, posle konzervacije biti zatrpani.

"Ne postoje objektivni uslovi da taj prostor bude sačuvan kao arheološki lokalitet", rekao je Popović u intervjuu Tanjugu, onbjasnivši da od stepena očuvanosti arheoloških ostataka zavisi i mogućost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njihove prezentacije. "Nesreća svakog antičkog grada, nad kojim je nastao savremeni je u tome što savremeni gradovi svakodnevno uništavaju ostatke svojih predaka", kazao je on.

Tragovi koji su pod zemljom polako nestaju, dodao je Popović, ali i napomenuo da se to ne dešava samo ovde i da je taj fenomen svuda prisutan.

Neinteresantnost

"Beograd nema sreću da je u doba antike imao monumentalna zdanja: terme, hramove, odnosno građevine koje bi ostavile impresivne arheološke ostatke. Mi se u Singidunumu uglavnom susrećemo sa ostacima temelja, a oni koliko god su interesantni za stručnjake i naučnike, toliko su relativno neinteresantni za širu publiku", rekao je Popović.

On je precizirao da sa područja Singidunuma nemamo ni jedan antički nalaz objekta koji bi mogao makar delimično da se rekonstruiše i da posetiocu stvori sliku kako je izgledao.

"Ostaci rimskog kastruma otkriveni na Kalemegdanu, u Gornjem gradu, i danas se mogu videti u delovima, dok se u Biblioteci grada Beograda (BGB), u Rimskoj dvorani, nalazi deo kule koji je tu otkriven i tu je bilo moguće da bude prikazan", kazao je on.

Podsetio je da su pre četiri godine na nalazištu u Rajićevoj ulici, praktično uiz bedem novootkrivenog kastruma, otkrivene zgrade za smeštaj vojske i čitav sistem kanalizacionih mreža, takođe i prostor koji je imao funkciju trga, ulica koja je vodila na kapiju koja se nalazila na mestu današnjeg ulaza u gradsku biblioteku, a nađeni su i ostaci "lakih objekata" koji su bili od drveta, jer se na prostoru ispred vojnog logora nije smelo graditi.

Popović je kazao da građani Beograda ne umeju da cene blago koje imaju, navodeći primer neuspelog pokušaja prezentacije dobro sačuvanog objekta iskopanog i istraženog pre više od tri decenije na prostoru Studentskog parka.

"Tu su bile rimske terme, vrlo lepo očuvane, do nivoa podova, sa kadama i sistemom centralnog grejanja. To je sve bilo konzervirano i veoma lepo prezentovano i smatrali smo to i atrakcijom. Međutim, to je brzo postalo mesto za treniranje kučića, tu su se deca igrala, tako da je za dve, tri godine bilo potpuno opustošeno. Ponovo je konzervirano, ponovo uređeno, da bi nakon nepunih godinu dana sve ponovo bilo razvaljeno. Pošto se to pretvorilo u ruglo ostaci su zatrpani", rekao je on.

Škole ne uče decu

Da bi arheologija bila shvaćena potreban je, po oceni Popovića, određeni edukativni i kulturni nivo. On je sa žaljenjem konstatovao da naša deca u školama sve manje uče o prošlosti, mnogo manje su obrazovana u tom smislu, tako da su i njihova interesovanja veoma ograničena.

"Nekome koji kroz školovanje nije naučio šta je to rimska imperija, šta je značilo prisustvo Rimljana na ovim prostorima, ili koji nikada nije naučio da je Beograd bio prestonica despota Stefana Lazarevića, da je početkom 15. veka postao glavni grad Srbije i da je to, bez prekida, ostao do danas, teško je objasniti značaj arheologije", smatra Popović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...