Izvor: Mondo, 11.Mar.2016, 15:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd u vodovod i kanalizaciju ulaže 700 miliona
U narednih 10 godina u Beogradu će biti izgrađeno 1.600 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, u šta će biti uloženo 700 miliona evra, najavio je danas gradonačelnik Siniša Mali, koji je u Ljubljani predstavio "Grad budućnosti".
Pored toga, biće izgrađeno još 14 stanica za pročišćavanje otpadnih voda i u to će biti uloženo 300 miliona evra, rekao je Mali na predstavljanju strategije izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže na teritoriji 17 gradskih opština.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << />
Ulaganje po opštinama
U narednih 10 godina 277 miliona evra biće izdvojeno za Palilulu, za Zemun 203 miliona, Čukaricu 145 miliona, Grocku 68, Novi Beograd 65 miliona, Barajevo 17 miliona, Voždovac 46 miliona, Zvezdaru 17 miliona. Milioni evra otići će i za Lazarevac - 24 miliona, Mladenovac 55 miliona, Obrenovac 54 miliona, Rakovicu osam miliona, dok će se u Sopotu potrošiti 13 miliona evra, Surčinu 12 miliona evra, a za Stari grad 21, Vračar osam, i Savski venac 39 miliona evra.
Prema njegovim rečima, ta ukupna investicija od milijardu evra finansiraće se iz budžeta i kroz javno-privatna partnerstva.
"U narednih 10 godina želimo da svaki građanin Beograda ima priključak na vodovod i kanalizaciju i asfalt do svoje kuće. Prvi put posle 20 godina nećete čuti samo obećanja već ima konkretnih planova, aktivnosti, rokova i novac koji ćemo investirati", rekao je Mali.
On je istakao da je ove godine izdvojeno 37 miliona evra, da će 2017. godine biti izdvojeno 50 miliona evra, 2018. godine 82 miliona evra, a od 2019. do 2020. godine 260 miliona evra.
Kako je rekao, od 2021. do 2025. godine biće izdvojeno 650 miliona evra.
BEOGRAD U LJUBLJANI, MEĐU "GRADOVIMA BUDUĆNOSTI"
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali učestvovao je ove nedelje u Ljubljani na skupu "Gradovi budućnosti", gde je govorio o projektima Beograda, uređenju urbanih prostora i zaštiti životne sredine.
S obzirom na to da je Ljubljana ove godine proglašena za zelenu prestonicu Evrope, što je i povod za posetu, Siniša Mali je u četvrtak istakao da mu je cilj da se u narednih nekoliko godina stvore uslove za kandidaturu Beograda za to priznanje.
Veći grad, veći izazov
Mali je dodao da Beograd jeste mnogo veći grad od Ljubljane, ali da je zato i veći izazov. "Iako je Ljubljana mnogo manji grad od Beograda, sistem je isti. Želimo što veći broj zelenih površina, parkova, urbanih džepova. Vraćamo Beograd na reku, imamo najveći projekat u ovom delu Evrope Beograd na vodi, hoćemo da naše obale i reke otvorimo za građane da mogu da šetaju i dišu svež vazduh", kazao je gradonačelnik.
"Mi smo se u poslednjih nekoliko meseci potrudili da pokrenemo razne projekte i investicije koji će nam dati mogućnost da se kandidujemo za to priznanje. Sređujemo centar grada i pretvaramo ga u pešačku zonu, radimo na tome da povećamo broj biciklističkih staza kako bi pešaci i biciklisti imali najviše mesto u saobraćajnoj hijerarhiji, bavimo se sređivanjem deponije u Vinči", rekao je Mali, saopštila je Informativna služba Grada Beograda.
To su, kazao je, sve projekti koji Beograd treba da pretvore u modernu prestonicu koja je zelena, zdrava i kvalitetna za život.
Želimo, dodao je, da naša deca i unuci uživaju u boljem okruženju. To je naš cilj i naša obaveza.
Reč je, istakao je, o investiciji koja izaziva veliko interesovanje i mislim da na njoj i mnogo veći gradovi mogu da nam pozavide.
Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković rekao je da je Ljubljana letos pokazala da je na vrhu, dodajući da su evropski šampioni za leto 2016.
Evropska komesarka za transport Violeta Bulc, koja je otvorila ovaj skup, dala je podršku Beogradu i Srbiji na putu ka Evropskoj uniji i evropskim fondovima.
Na panelu su učestvovali i gradonačelnici Sofije Jordanka Fandakova, Istanbula Kadir Topbaš, kao i gradonačelnik Budimpešte Ištvan Tarlos.
