Izvor: Blic, 09.Apr.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd u obruču opasnih materija
Beograd je u zagrljaju opasnih materija. Na prilazima mu prete petrohemijska industrija Pančeva i skladišta opasnih materija u Bariču. U samom gradu ima na desetine industrijskih postrojenja, neka su i u centru grada, u kojima bi veći požar doveo u opasnost život i zdravlje okolnog stanovništva. Kroz grad, ulicama, prugom i rekama, svakodnevno se prevoze tone opasnih materija.
Prema evidenciji, u gradu ima 69 postrojenja koja proizvode, koriste ili skladište opasne materije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Od tog broja, sedam je velikih, a neka se nalaze u samom centru grada. Na Dorćolu, na primer, i dalje radi Fabrika boja i lakova „Duga", na Čukarici opasnost predstavlja skladište „Jugopetrola", a Zemuncima preti - kao što se to pre tri večeri videlo - „Fitofarmacija" .
- Te fabrike i dalje predstavljaju veliku potencijalnu opasnost za stanovništvo u slučaju da dođe do akcidenata u njima. Požar u „Galenici" stvorio je veoma nezgodan oblak iznad Zemuna i bili smo pred odlukom o evakuaciji stanovništva - kaže za „Blic" gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović.
Svake godine u gradu se desi na desetine hemijskih akcidenata. Božović kaže da se, zbog pojačane inspekcijske kontrole, ali i delimične modernizacije tehnologije u tim preduzećima, broj akcidenata smanjuje iz godine u godinu. Tako je 2001. bilo 45, pretprošle godine 16, a prošle, 2007. godine, 10 akcidenata.
Od većih, koje javnost prati, za poslednje dve godine desilo ih se sedam. Najteža havarija bila je 29. maja 2006. godine u pola dva po podne kada je od eksplozije trotila cela „Namenska", pogon fabrike „Prva iskra" u Bariču, odletela u vazduh. Tri radnika su poginula, a tri povređena. Kako je došlo do eksplozije nije utvrđeno.
Opasno je bilo i u julu 2006. kad je izbio požar u Radničkoj ulici, u pogonu firme „Minel Dinamo". Pretila je opasnost trovanja pirolenom. Kada je u januaru 2006. godine iscurio amonijak, a iz sistema za hlađenje hale „Voćarske plantaže PKB", nadležni su bili pred odlukom da u tri sata ujutro evakuišu stanovništvo. Ipak, zbog dobre intervencije vatrogasaca od toga se odustalo.
Tone opasnih materija prevoze se svakodnevno kroz grad, ulicama, prugom i rekama. Od 80 akcidenata koji su u Beogradu evidentirani između 1991. do 2000. godine, polovina se desila prilikom transporta.
- Opasne materije trenutno se prevoze prugom oko Kalemegdana i kroz centar grada. To predstavlja potencijalnu opasnost po grad i zbog toga bi najbolje rešenje bila izgradnja Vinčanskog mosta preko Dunava. Izgradnja bi mogla da počne već 2009. ukoliko sve bude po planu - kaže Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP. Vozovi bi umesto samim centrom Beograda opasne materije prevozili trasom Beli potok - Jajinci - Leštane - Boleč - Vinča - Ivanovo - Starčevo - Pančevo.
Poslednjih godina novu opasnost u gradu predstavlja tzv. mala hemijska privreda, male fabrike za proizvodnju plastike, sunđera ili kućne hemije.
- Takvih malih fabrika u gradu ima oko 150 i one takođe predstavljaju potencijalnu opasnost jer se uglavnom nalaze u gusto naseljenim delovima grada- kažu u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja.
Da li se Beograd može osloboditi opasnosti od hemijskih akcidenata? Treba li izmestiti hemijsku industriju iz grada i zabraniti transport opasnih materija kroz grad?
- Vozilima koja prevoze opasne materije treba naći alternativni put kako ne bi prolazila kroz sam centar grada. Najbolje je završiti obilaznicu i Vinčanski most - kaže Ignjatović.
Gradski sekretar Božović nije za izmeštanje fabrika iz grada.
- Ne možete tek tako izmestiti fabrike. Rešenje, koja već daje rezultate u smanjenom broju akcidenata, jeste u jačoj kontroli. Treba više inspektora i veći budžet za kontrolu i nadzor. To se uvek više isplati nego da se na kontroli štedi. Treba i propisi da nam se modernizuju i usklade sa propisima EU- kaže Božović.
Beograd je u zagrljaju opasnih materija. Na prilazima mu prete petrohemijska industrija Pančeva i skladišta opasnih materija u Bariču. U samom gradu ima na desetine industrijskih postrojenja, neka su i u centru grada, u kojima bi veći požar doveo u opasnost život i zdravlje okolnog stanovništva. Kroz grad, ulicama, prugom i rekama, svakodnevno se prevoze tone opasnih materija.
Prema evidenciji, u gradu ima 69 postrojenja koja proizvode, koriste ili skladište opasne materije. Od tog broja, sedam je velikih, a neka se nalaze u samom centru grada. Na Dorćolu, na primer, i dalje radi Fabrika boja i lakova „Duga", na Čukarici opasnost predstavlja skladište „Jugopetrola", a Zemuncima preti - kao što se to pre tri večeri videlo - „Fitofarmacija" .
- Te fabrike i dalje predstavljaju veliku potencijalnu opasnost za stanovništvo u slučaju da dođe do akcidenata u njima. Požar u „Galenici" stvorio je veoma nezgodan oblak iznad Zemuna i bili smo pred odlukom o evakuaciji stanovništva - kaže za „Blic" gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović.
Svake godine u gradu se desi na desetine hemijskih akcidenata. Božović kaže da se, zbog pojačane inspekcijske kontrole, ali i delimične modernizacije tehnologije u tim preduzećima, broj akcidenata smanjuje iz godine u godinu. Tako je 2001. bilo 45, pretprošle godine 16, a prošle, 2007. godine, 10 akcidenata.
Od većih, koje javnost prati, za poslednje dve godine desilo ih se sedam. Najteža havarija bila je 29. maja 2006. godine u pola dva po podne kada je od eksplozije trotila cela „Namenska", pogon fabrike „Prva iskra" u Bariču, odletela u vazduh. Tri radnika su poginula, a tri povređena. Kako je došlo do eksplozije nije utvrđeno.
Opasno je bilo i u julu 2006. kad je izbio požar u Radničkoj ulici, u pogonu firme „Minel Dinamo". Pretila je opasnost trovanja pirolenom. Kada je u januaru 2006. godine iscurio amonijak, a iz sistema za hlađenje hale „Voćarske plantaže PKB", nadležni su bili pred odlukom da u tri sata ujutro evakuišu stanovništvo. Ipak, zbog dobre intervencije vatrogasaca od toga se odustalo.
Tone opasnih materija prevoze se svakodnevno kroz grad, ulicama, prugom i rekama. Od 80 akcidenata koji su u Beogradu evidentirani između 1991. do 2000. godine, polovina se desila prilikom transporta.
- Opasne materije trenutno se prevoze prugom oko Kalemegdana i kroz centar grada. To predstavlja potencijalnu opasnost po grad i zbog toga bi najbolje rešenje bila izgradnja Vinčanskog mosta preko Dunava. Izgradnja bi mogla da počne već 2009. ukoliko sve bude po planu - kaže Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP. Vozovi bi umesto samim centrom Beograda opasne materije prevozili trasom Beli potok - Jajinci - Leštane - Boleč - Vinča - Ivanovo - Starčevo - Pančevo.
Poslednjih godina novu opasnost u gradu predstavlja tzv. mala hemijska privreda, male fabrike za proizvodnju plastike, sunđera ili kućne hemije.
- Takvih malih fabrika u gradu ima oko 150 i one takođe predstavljaju potencijalnu opasnost jer se uglavnom nalaze u gusto naseljenim delovima grada- kažu u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja.
Da li se Beograd može osloboditi opasnosti od hemijskih akcidenata? Treba li izmestiti hemijsku industriju iz grada i zabraniti transport opasnih materija kroz grad?
- Vozilima koja prevoze opasne materije treba naći alternativni put kako ne bi prolazila kroz sam centar grada. Najbolje je završiti obilaznicu i Vinčanski most - kaže Ignjatović.
Gradski sekretar Božović nije za izmeštanje fabrika iz grada.
- Ne možete tek tako izmestiti fabrike. Rešenje, koja već daje rezultate u smanjenom broju akcidenata, jeste u jačoj kontroli. Treba više inspektora i veći budžet za kontrolu i nadzor. To se uvek više isplati nego da se na kontroli štedi. Treba i propisi da nam se modernizuju i usklade sa propisima EU- kaže Božović.
Potencijalno opasni
Rafinerija, „Petrohemija" i „Azotara" Pančevo (nafta, đubriva)
„Galenika" Zemun (farmaceutska industrija, đubriva)
„Zorka" Šabac (đubriva, PVC, pesticidi)
„Jugopetrol" Čukarica, Beograd (skladište nafte)
„Prva iskra" Barič, Beograd (skladišta opasnih materija)
„Duga" Viline vode, Beograd (boje i lakovi)
„Župa" Kruševac (hemijska industrija)
„Hemofarm" Vršac (farmaceutska industrija)
„Zorka holding" i „Azotara" Subotica (đubrivo, azot, neorganske kiseline)
Bez ekoloških dozvola EU
U Srbiji je evidentirano 500 operatera koji proizvode, koriste ili čuvaju opasne materije. Od tog broja, 242 su velike fabrike ili stovarišta. Mada je zakon donet 2004. godine, nijedan operater nema ekološku dozvolu po standardima Evropske unije. Zakonski rok da je pribave jeste 2015. godina.
- Čekaju se i podzakonski akti. To što nemaju ekološku dozvolu EU, ne znači da rade mimo zakona ili bez kontrole. Naprotiv, oni ispunjavaju naše pozitivne propise. Akcidenti se dešavaju i oni su, i pored najbolje kontrole, uvek mogući, ali ipak ne treba da se plašimo - kaže za „Blic" Dragana Bosiljčić, načelnik odeljenja za postupanje u udesima Ministarstva za zaštitu životne sredine.
PUTEVI OPASNIH MATERIJA KROZ GRAD:
Glavni tokovi saobraćaja opasnih materija obuhvataju:
1. U drumskom saobraćaju (magistralni koridori):
- ulazno-izlazne saobraćajnice: autoput, Novosadski put, Zrenjaninski put, Pančevački put, Smederevski put, Avalski put, Ibarski put, Obrenovački put i kružni put.
n glavni teretni koridori (ulice): Savska, Karađorđeva, Donjogradski bulevar, Dunavska, Cvijićeva, Dimitrija Tucovića, Batutova, Bulevar kralja Aleksandra, Vojislava Ilića, Braće Jerković, Crnotravska, Borska, M. Kranjca, Pilota M. Petrovića, Patrijarha Dimitrija, B. Stankovića (Makiš), Bulevar vojvode Mišića; Brankov most, Bulevar Lenjina, Jurija Gagarina, Milentija Popovića, Tošin bunar, Vojvođanska, Dr Ivana Ribara, Vrtlarska, Ugrinovačka.
2. U železničkom saobraćaju glavni tokovi opasnih materija su:
Pančevo - Beograd - Dunav, Beograd - Savski most, Beograd - Resnik, Beograd - Dunav - Ovča, Batajnica - Zemun - Beograd, Beograd - Šećerana, Batajnica - Ostružnica, Rakovica - ranžirna - Ostružnica.
3. U rečnom saobraćaju transport se obavlja trasom:
n Pančevo (Rafinerija) - Dunav - Ada Huja - Ušće - Sava - Jugopetrol - Čukarica.
.jpg)
