Izvor: Politika, Beta, 29.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd prozvan zbog Roma, a Priština zbog Srba
U izveštaju Amnesti internešenela piše da Romi ne mogu da se zaposle u državnim organima, dok se Unmiku zamera što sporo napreduje u rešavanju zaostalih slučajeva ratnih zločina
Beograd je napredovao u saradnji sa Haškim tribunalom i uprocesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, ali u Srbiji su manjine diskriminisane, ocenjeno je u godišnjem izveštaju Amnesti internešenela o stanju ljudskih prava u svetu. Jedan deo izveštaja o Srbiji odnosi se i na stanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudskih prava na Kosovu i u njemu se kaže da su manjine na Kosovu diskriminisane, a odgovorni za međuetničko nasilje nekažnjeni.
Prema analizi ove međunarodne organizacije u Srbiji su posebno diskriminisani Romi jer za njih nema posla u državnim organima, a često su suočeni i sa iseljavanjem i drugim oblicima diskriminacije. Kao primer se navodi protest žitelja Ovče zbog odluke da se Romi smeste u njihovo naselje. Amnesti kritikuje Srbiju i zbog toga što, kako kaže, nema napretka u istrazi o maltretiranju zatvorenika tokom pobune u niškom zatvoru 2006. godine, a beleže se i dalje slučajevi zlostavljanja Albanaca u zatvorima.
Politički i verski sukobi u Sandžaku, kako se kaže u izveštaju, dovode do nasilja, a u Srbiji nisu adekvatno zaštićene ni žrtve porodičnog nasilja. Takođe, bilo je napada i na borce za ljudska prava pa se tako navodi slučaj Nataše Kandić, direktorke Fonda za humanitarno pravo, kojoj su zbog prisustva proglašenju nezavisnosti Kosova, kako se kaže, pretili vodeći srpski političari i mediji. Direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko uznemiravana je ispred svog stana pošto su njeni lični podaci objavljeni na Internetu.
Kada je reč o situaciji na Kosovu, Amnesti internešenel ističe da Unmik sporo napreduje u rešavanju zaostalih slučajeva ratnih zločina kao i da pripadnici Unmika koji su kršili ljudska prava nisu odgovarali. Sporno je i to što je EU pristala da američki službenici u misiji Euleksa ne budu odgovorni za kršenja ljudskih prava koja eventualno počine. Međuetničkog nasilja je manje, ali su zastrašivanja i maltretiranja ipak nastavljena.
I u izveštaju Međunarodne grupe za zaštitu prava manjina iz Londona kaže se da su manjine na Kosovu pogođene ograničenom slobodom kretanja, društvenom i ekonomskom izolacijom. Najveći problem manjina, kako se kaže, jeste stalno ugrožena bezbednost i nemogućnost da ostvare osnovna ljudska prava.
J. C.
-----------------------------------------------------------
Karadžić: Izveštaj nije kritika
U izveštaju Amnesti internešenela navedeno je da je generalno položaj ljudskih prava u Srbiji unapređen, ali su se više fokusirali na manjinska prava, kaže Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
„Na terenu radimo u saradnji sa civilnim društvom, nadležnim ministarstvima i medijima, a u skladu sa potrebama i problemima koji nastaju. Amnesti se usredsredio na one oblasti koje ne valjaju i koje su prioritet za rešavanje”, kaže Karadžić i dodaje da izveštaj ne vidi kao kritiku nego kao osnov da se više radi u određenoj oblasti.
-----------------------------------------------------------
Unmik nije odgovarao
U godišnjem izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu, Amnesti internešenel navodi da pripadnici Unmika koji su kršili ljudska prava nisu odgovarali, kao i da je EU u oktobru pristala da američki službenici u misiji Euleks ne budu odgovorni EU za kršenja ljudskih prava koja možda počine. „Preostali međunarodni tužioci i sudstvo Unmika sporo napreduju u rešavanju zaostalih 1.560 slučajeva ratnih zločina”, navodi u izveštaju.
Takođe, navodi se i da u većini slučajeva nestajanja ili otmica nisu kažnjeni počinioci, kao i da su nerešeni slučajevi 1.918 osoba koji se vode kao nestali, među kojima su Albanci, Srbi i pripadnici drugih zajednica.
Beta
[objavljeno: 29/05/2009]
