Izvor: Southeast European Times, 01.Apr.2009, 04:37

Beograd prihvatio oštre kreditne uslove MMF-a

Beograd prihvatio oštre kreditne uslove MMF-a

Srpska vlada prihvatila je kredit MMF-a šest puta veći od onog koji je dobila u januaru. Međutim, ona tek treba da uvede bolno povećanje poreza i smanji budžet.

31/03/2009

Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times iz Beograda -- 31/03/09

Rapidno pogoršanje ekonomske situacije podstaklo je Beograd u utorak (26. mart) da pristane na kredit MMF-a u iznosu od 3 milijarde evra. Dvadesetsedmomesečni kredit zameniće stend-baj kredit od 520 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << evra koji je Srbija dobila u januaru. Kredit će doći sa velikom cenom po građane: vlada mora da podigne poreze i smanji politički popularne troškove.

Srbija se tako pridružuje Mađarskoj, Letoniji, Belorusiji, Rumuniji i Ukrajini u prihvatanju hitne finansijske pomoći od fonda. Bosna i Hercegovina saopštila je da i ona počinje razgovore na istu temu. Paket za Srbiju sada čeka odobrenje izvršnog odbora MMF-a u maju.

Beograd se priprema da u zamenu za pomoć donese politički bolne odluke. Uslovi kredita uključuju smanjenje vladine potrošnje za milijardu evra, što je 3 odsto BDP-a. Budžetsko smanjenje uključivaće zamrzavanje plata zaposlenih u javnom sektoru koji čine četvrtinu ukupne radne snage u zemlji.

Vlada takođe planira da uvede dopunski porez od 6 odsto na sva primanja i penzije koje premašuju 125 evra mesečno, pored već postojećeg poreza na primanja od 12 odsto. Ona je prvobitno planirala da "iscedi bogate", ali je ministarstvo finansija shvatilo da broj bogatih nije tako veliki koliko se nadalo. Na kraju je odlučeno da dopunski porez plaćaju svi oni čija su primanja za jednu trećinu ili više iznad prosečnih primanja.

Međutim, sindikati prete demonstracijama ako Beograd sprovede povećanje poreza, primoravajući vladu da razmotri smanjenje broja poreskih obveznika koji će biti pogođeni novom merom.

Zvaničnici deluju tmurno, ali su se pomirili sa teškoćama koje predstoje. "Što brže prihvatimo da je kriza tu brže ćemo se oporaviti", izjavila je ministarka finansija Dijana Dragutinović. "Ove mere su teške za Srbiju, ali apsolutno neophodne za kredibilitet [pomoći]", objasnio je Albert Jeger, šef misije MMF-a u Srbiji.

Neki eksperti dovode u pitanje mogućnosti vladine strategije, predviđajući da će poslodavci smanjiti plate ili plaćati zaposlene na crno da bi smanjili plaćanje poreza. Vladimir Gligorov iz Međunarodnog instituta za ekonomske studije u Beču izjavio je da je Beograd trebalo da traži 5 milijardi evra, a ne 3 milijarde evra.

Međutim, Srbija zaista nije imala izbor nego da uzme visoko uslovljenu pomoć MMF-a. Zemlja koja je 2008. godine imala rast BDP-a od 7 odsto i predviđeni rast od 3,5 odsto u 2009. godini, možda će umesto toga proći kroz smanjenje BDP-a za 2 procenta 2009. godine i nulti rast u 2010. godini, predviđa Jeger.

Kredit ima još jedan cilj pored pomoći oslabljenoj državnoj blagajni: da se očuva poverenje stranih banaka u svoje filijale u zemlji.

To je očigledno uspelo. Predstavnici deset stranih banaka složili su u petak u Beču da će održati sadašnji nivo prisustva u Srbiji. Naglo povlačenje kapitala tih banaka moglo bi da zaustavi ekonomiju zemlje.

Nastavak na Southeast European Times...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Southeast European Times. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Southeast European Times. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.