Izvor: Politika, 26.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd na vodi, a Sirona u Budimpešti
Umesto da krasi Beograd i Srbiju, brod „Sirona” proteran iz srpske prestonice i sada ulepšava glavni grad Mađarske
Niš – Nedavno obnovljena ideja o izgradnji „Beograda na vodi” mnoge je povela u blisku prošlost kada je o ovom značajnom projektu već bilo reči, ali je, kao i mnoge stvari u Srbiji, na samom početku zastao. Pre samo nekoliko godina u Beogradu je bilo uživanje videti, ali i krstariti Dunavom prelepim brodom „Sirona”. Ovaj brod, koji je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpsku prestonicu stigao posle privatizacije preduzeća „Putnik” i do leta 2010. godine bio ukras Beograda, danas više nije u našoj zemlji. Čudnim odlukama, „Sirona” je bukvalno primorana da napusti naš glavni grad.
Dok je bila u Beogradu, ugostila je mnogo gostiju. Pored ostalih, skoro svi premijeri Srbije, ministri i strane diplomate bili su na „Sironi”. Ljudi iz kulturnog i sportskog života naše zemlje, Novak Đoković sa svojim gostima, režiser Emir Kusturica s Dijegom Maradonom, jednim od najboljih fudbalera svih vremena, i mnogi drugi provodili su se na dve palube i terasama prelepog broda dužine 70, širine 8,5 i visine 4,8 metara.
„Putnik” je pre više od decenije kupila kompanija „Junivorld holding”, čiji je vlasnik Amerikanac srpskog porekla Srba Ilić, rođeni Nišlija. Obaveza novog vlasnika bila je da investira 45 miliona dolara, od toga čak 29 miliona u brodovima. Prema ugovoru, Ilić je trebalo da za potrebe „Putnika” doveze u Beograd tri „dnevna broda”, vredna oko pet miliona dolara, a obaveza je bila i da „Putnik” dobije još dva broda za višednevna (od 7 i 14 dana) krstarenja.
Zapelo je već na prvom stepeniku, prilikom procene vrednosti „Sirone” – iako je Agencija za privatizaciju Srbije dobila zvaničnu procenu vrednosti broda od u svetu poznate kuće „Dilojt i Tuš”, nije priznala tu procenu i raskinula je 2006. godine ugovor o privatizaciji „Putnika”, odnosno sa „Junivorld holdingom”. Ta privatizacija je na spisku od 24 sporne koje po nalogu Evropske unije treba rešiti, ali ne zato što je bila nezakonita, već zbog toga što je poništenje privatizacije bilo kriminalno, kako je zvanično ocenjeno u komisijama EU. I pored raskida kupoprodajnog ugovora, „Sirona”, koja je imala dozvolu za „boravak” u beogradskoj luci do 2011. godine, ostala je pod Kalemegdanom.
U drugoj polovini 2010. godine, međutim, usledila je prava hajka na „Sironu”. I pored svih dozvola koje je posedovala, navodno zbog neplaćene naknade za vodoprivredno zemljište, naloženo je da se otkaže boravak brodu u pristaništu u Beogradu. Čak je preko noći uklonjen sa pristana i odvezen 20 kilometara uzvodno uz Savu. Kompanija u čijem je sastavu bila donela je jedinu moguću odluku – da „Sironu” prebaci tamo gde mnogo bolje shvataju značaj rečnog krstarenja i turizma – u Mađarsku.
Danas je „Sirona” jedan od preko stotinu brodova koji krstare Dunavom u Budimpešti i oko nje. U glavnom gradu Mađarske od turizma se godišnje prihoduje pet milijardi evra, a od rečnog više od polovine tog novca, ispričao nam je Peter Gomori, koji je punu deceniju i po bio direktor predstavništva Turističke organizacije Mađarske u Njujorku.
– Po zvaničnoj statistici oko 92 odsto svih gostiju i posetilaca Budimpešte ode bar na jedno krstarenje Dunavom, jer se sa reke najbolje može videti grad i njegova kulturnoistorijska baština. Veliki broj turista obavezno krstari Dunavom uz ručak ili večeru i bogat muzički program – rekao nam je Peter Gomori.
Jožef Imre, kapetan „Sirone”, ističe da je ovaj brod najlepši i među pet najluksuznijih u Budimpešti. Sa razlogom ga zaovu i „Kraljica Budimpešte”.
– Od prvih dana proleća do kasne jeseni, ponekad i u zimskom periodu, kada su povoljni vremenski uslovi, dnevno „Sironom” Dunavom krstari i po nekoliko stotina turista. Tokom 2013. godine organizovali smo na stotine tura i priredili prijatan boravak za više od 40.000 gostiju Budimpešte.
Zbog ovoga što nam je rečeno u glavnom gradu Mađarske mora se hitno pronaći odgovor na neizbežno pitanje zašto „Sirona” nije lepotica Beograda već Budimpešte.
Za kraj, nije na odmet reći još jednu dosta poražavajuću činjenicu – Srbija je jedina podunavska zemlja koja nema svoju kompaniju za rečno krstarenje.
Toma Todorović
objavljeno: 27.01.2014.
