Izvor: Blic, 11.Dec.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd na samom začelju liste
Ekološka situacija u Beogradu je veoma loša. To potvrđuju podaci najnovijeg Indeksa zelenih gradova, gde je srpska prestonica zauzela neslavno 27. mesto na listi 30 najvećih gradova Evrope po stanju ključnih ekoloških parametara, kao što su emisija ugljendioksida ili zagađenost vazduha i vode.
Ovo istraživanje ekoloških parametara, koje je predstavljeno u Kopenhagenu tokom održavanja konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, stavilo je Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na začelje liste 30 najvećih gradova Evrope, rangiranih prema ekološkim parametrima i stepenu brige o životnoj sredini.
„Najzeleniji" grad Evrope je Kopenhagen, slede Stokholm, Oslo, Beč i Amsterdam, dok je Beograd na 27. poziciji, odmah iza Zagreba, a ispred Bukurešta, Sofije i Kijeva.
Ova studija procenila je stanje ekoloških parametara u 30 najvećih gradova Evrope, u kojima živi više od 75 miliona stanovnika, a za dobijanje konačnog indeksa koristi procene stanja u osam kategorija kao što su emisija ugljendioksida, upotreba energije, stanje zgrada, saobraćaj, stanje voda, kvalitet vazduha, upotreba zemljišta, rukovanje otpadom i upravljanje zaštitom životne sredine.
Jedan od zaključaka je da su gradovi istočne Evrope gore rangirani zbog manjeg obima ulaganja u ekološku zaštitu, kao i zbog istorijskog nasleđa i decenija zanemarivanja ekoloških pitanja. Tu se pre svega misli na veliku potrošnju energije u zgradama i zapuštenu infrastrukturu.
Branislav Božović iz Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine navodi više razloga za loš rezultat Beograda kada je reč o ekološkim parametrima. Pre svega, smatra on, Beograd već dve decenije prolazi kroz krizu i zaustavljen je u razvoju zbog svega što se Srbiji dešavalo.
- Sve političke strukture, sa malim razlikama, mnogo više pričaju o zaštiti životne sredine nego što sprovode odgovarajuće programe. Ekološki projekti su uslov razvoja, a razvoj nije uslov ekologije. To je Evropa odavno shvatila, pa više od 60 odsto njihovih propisa ima veze sa životnom sredinom - kaže za „Blic" Branislav Božović.
Beograd je zauzeo veoma nisko mesto kada je reč o emisiji ugljen dioksida. Za loš rezultat, smatra Božović, uzroke treba tražiti u saobraćaju i izrazito starim automobilima, ali i u starim industrijskim pogonima bez odgovarajućih filtera. Ogroman problem je i zastareo sistem grejanja i veliki broj individualnih ložišta, što je rezultat siromaštva.
- Iz ložišta starih kotlarnica lete i PM10 čestice i najviše doprinose da vazduh bude tako lošeg kvaliteta. Stari automobili sa poremećenim sagorevanjem su takođe veliki krivac. U Evropi na ulicama nema automobila starijih od deset godina, dok je u Beogradu sve moguće - ističe Božović.
On pohvaljuje rukovanje otpadom i velike napore „Gradske čistoće" i navodi podatak da se svakog dana oko 3.000 tona smeća odveze na deponiju u Vinči. Ipak, u Srbiji i Beogradu prave se veće količine smeća nego što je to slučaj u razvijenim zemljama Evropske unije.
O vodi se dobro brine
Branislav Božović napominje da za kvalitet voda ne treba da brinemo, a posebno možemo da budemo mirni jer pijemo po svim parametrima ispravnu vodu. On smatra da je briga o vodama dobra, ali bi to moglo u budućnosti da ugrozi rukovanje smećem i opšte zagađenje koje je u porastu.
Ekološki parametri u najgorem stanju
- vazduh
- buka
- otpad
- otpadne vode
- ekološka kultura
.jpg)
