Izvor: RTS, 14.Dec.2009, 09:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd na dnu liste zelenih gradova

Na Samitu u Kopenhagenu, Beograd se našao na 27. mestu liste glavnih gradova, kada je reč o zaštiti životne sredine. Najveći uzrok emisije štetnih gasova u Beogradu je saobraćaj.

U jednoj od pratećih studija Samita u Kopenhagenu, Beograd se našao na neslavnom 27. mestu, u kategoriji 30 evropskih prestonica, kada je reč o zaštiti životne sredine.

S obzirom na to koliko se u Srbiji ulaže u ekologiju i na svest ljudi o tome, nisu iznenađeni ni građani ni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nadležni.

Ministar ekologije Oliver Dulić, koji danas putuje u Kopenhagen, veruje da Srbija može da bude lider zemalja regiona u korišćenju fondova Evropske unije namenjenih uvođenju čiste tehnologije i ispunjavanju obaveza iz budućeg sporazuma o klimatskim promenama.

Beograd, koji svoje ime opravdava samo kada padne sneg, a njegovi građani često čekaju Košavu da bi lakše disali, poziciju na dnu liste zelenih gradova zaslužio je, pored ostalog, zbog malog učinka u smanjenju saobraćajnih gužvi i emisije štetnih gasova.

Najveći uzrok emisije štetnih gasova u prestonici uglavnom je saobraćaj, a fabrike, iako imaju zastarele tehnologije, manje rade, pa i manje zagađuju vazduh.

"Naše Gradsko saobraćajno preduzeće je u svim vozilima promenilo gorivo eurodizel 5 i mi smo već sada značajno iza onih zagađenja koja su bila ranije imajući u vidu gradski saobraćaj", kaže Goran Trivan, gradski sekretar za ekologiju.

Koncentracija kancerogenih materija nekoliko puta veća od dozvoljene

U Srbiji, više od milion ljudi boluje od astme, a merenja zagađenosti u centru Beograda često pokazuju da je koncentracija kancerogenih materija nekoliko puta veća od dozvoljene.

"Zbog čega smo kao narod toliko bolesni. Bolesni smo zato što prljamo životnu sredinu i što se to dešava decenijama unazad i što nismo brinuli o njoj", ističe Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine.

Ipak, sa više od 4.000 hektara prirodnih oaza, Beograd još važi za jednu od najzelenijih prestonica u Evropi. Međutim, na reci Savi, uz najposećenije beogradsko izletište, Adu Ciganliju, pored retkih ptica, može se videti mnogo više smeća.

U Srbiji se za ekologiju godišnje izdvaja 0,2 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je evropski standard jedan do jedan i po odsto.

Nedostatak novca svakako nije opravdanje za nebrigu o rekama, jer kada bi se pravila rang lista evropskih prestonica po tome koliko brinu o svojim rekama, teško da bi neki grad mogao naći mesto ispod Beograda.

Nastavak na RTS...