Izvor: B92, 18.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd i Priština moraju da razgovaraju
B92: Za veliki deo beogradske politčke javnosti predlog Komisije za Balkan o fazama nezavisnosti Kosova nije prihvatljiv. Kako Vi kao jedan od političkih predstavnika kosovskih Albanaca vidite oaj dokument?
Suroi: ''Dve ili tri osnove tog predloga su sa jedne strane jedan proces uključivanja u EU sa veoma jasnim terminima, a sa druge strane je očigledno da se jedina opcija zapravo za Kosovo iskristalisala, a to je nezavisnost. Tako da, sa tog aspekta je naravno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prihvatljiv predlog. Pitanje je, koje je zapravo i u Kontakt grupi, u tim njihovih stavovima, da će doći do nove međunarodne misije na Kosovu i nakon uspostavljanja tog trajnog statusa. Trajni status Kosova mora biti članica EU, i u tom smislu je, ja mislim, jedan veoma kreativan pristup celog tog pitanja.''
B92: Kako razumete njihov predlog 'nezavisnost bez suvereniteta'....
Suroi: ''Tu bi ušli u jednu dugu doktorinarnu debatu o tome šta je suverenitet, ko odlučuje u tom nedostatku suvereniteta ili povodom suvereniteta. Ja mislim da je to pitanje pregovora u budućnosti. Ono što je jasno je da je suverenitet u 21. veku sasvim drugačiji od onog iz 19. i 20. veka, i da zemlje zapravo daju svoj suverenitet ionako uključivanjem ili u bezbednosne strukture kao što je NATO ili u EU, gde se jedan deo suvereniteta ostavlja Briselu.''
B92: Koliko je Grupa za Balkan uticajna? Da li Priština i Beograd treba ozbiljno da shvate ove poruke?
Suroi: ''Ja mislim da svi moraju ozbiljno shvatiti, jer je to jedna veoma uticajna grupa ljudi koja ima veoma rasprostranjene kontakte u svim tim prestonicama gde se odlučuje. Sa gospodinom Mamatom i sa Grupom sam se sreo nekoliko puta do sada u toku njihovog rada. Oni su u svim tim pitanjima pristupili veoma ozbiljno. I ceo taj postradni efekat, znači posle izveštaja, način na koji pristupaju u razgovorima sa prestonicama je očigledno uspostavljanje njihovih principa kao principa budućeg rada Međunarodne zajednice na Kosovu.''
B92: Neki od beogradskih analitičara, tumačeći trenutni međunarodni kontekst u vezi sa budućim pregovorima o Kosovu, između ostalog kažu i sledeće - Beograd mora da se pomiri sa činjenicom da u Evropu može da uđe bez Kosova, a da Kosovo mora da se na neki način pomiri sa činjenicom da će ući u Evropu sa tim podeljenim suverenitetom......
Suroi: ''Ja mislim da ovaj pristup pomaže u neku ruku Beogradu. Beograd je izgubio legitimitet odlučivanja sa ratom. I nažalost, i nakon oktobarskih događaja i smene Miloševića nije bilo jednog dinamičnijeg pristupa ukoliko izuzmemo gospodina Đinđića. Tako da je Beograd sebe stavio u situaciju da nije zapravo legitimisao svoje interese na Kosovu, a ti interesi imaju kao srž ne kontrolu teritorije, već uticaj na poboljšanje pitanja Srba, kulture Srba na Kosovu, njihove kulture i svega onoga što je kulturna i emocionalna srž kod srpskog naroda uopšte.''
B92: Koliko ovaj pozitivan odgovor u vezi sa studijom o izvodljivosti, istini za volju konačan odgovor dobijamo tek 25. aprila, popravlja poziciju Beograda u kontekstu budućih pregovora u vezi sa Kosovom?
Suroi: ''Ja mislim da je to jedan pozitivni podsticaj za Beograd da počne da razmišlja u okviru evropskih integracija. Zvanični Beograd je, ukoliko izuzmemo Belorusiju, jedina prestonica u Evropi danas koja ne razmišlja, ne postoji jedna kritična masa u toj eliti koja bi razmišljala u okviru tih integracija. Integracije se dotiču samo marginalno ili samo kozmetički u predstavljanjima političkih aktera, ali ne radi se zapravo o jednoj proevropskoj politici.''
B92: Kada je reč o tim budućim pregovorima, između medjunarodnih krugova se poručuje, a i predsednik Tadić je pozvao predsednika Kosova na direktan razgovor - da mora da dođe do neposrednog dijaloga. Na drugoj strani, kosovski zvaničnicu za sada nisu raspoloženi za takvu vrstu susreta. Da li se slažete sa tim stavovima ...?
Suroi: ''Ja se zalažem već nekoliko godina da mora doći do direktnog političkog kontakta, naravno uz pristustvo Međunarodne zajednice, između Prištine i Beograda. Ja sam kritičan prema tom pristupu tehničkih razgovora. Ja mislim da i Beograd i Priština moraju sesti i napraviti katalog otvorenih problema koje moraju rešavati. Priština i Beograd u svakom slučaju će morati sesti, jer je lista tih stvari, koja su otvorenih pitanja, toliko duga da bi nekoliko rundi tih razgovora moralo biti i evidentiranje koja su to otvorena pitanja. Ja mislim da će pritisak Međunarodne zajednice biti mnogo veći nego što je sada za te razgovore između Prištine i Beograda. I ja mislim da kosovski političari to moraju imati na umu.''
B92: Koliko u razgovore beogradska i prištinska strana mogu da unesu svojih želja? Kad to kažem mislim - koliko mogu da diktiraju stepen svojih političkih zahteva?
Suroi: ''Ja mislim da se ne radi o zahtevima. Isto tako, mislim da se statusna pitanja ne moraju niti se mogu dotaći u tim razgovorima. Ono što se može razgovarati je koja su sva ta otvorena pitanja koja Beograd ima naspram Prištine i Priština ima naspram Beograda. To će biti dosta značajan deo koji će se uključivati i u tu statusnu konferenciju.''
B92: Možda nisam ja dovoljno jasna, i Vi dosta diplomatski odgovarate. Dakle, da li Beograd može da uđe u pregovore sa zahtevom - Ne, Kosovo ne može biti nezavisno i ne želimo od toga da odstupimo? Na drugoj strani, da li kosovski političari mogu da uđu u pregovore i da kažu - Ne, mi ne želimo da budemo nikakav podeljeni suverenitet ili šta već, mi hoćemo nezavisnost?
Suroi: ''Ja mislim da se uopšte ta pitanja ne mogu otvarati između Prištine i Beograda. Pitanje statusa nije pitanje između Prištine i Beograda. Pitanje statusa je u velikoj meri pitanje između Prištine i Međunarodne zajednice. Ono što se može i mora razgovarati, to je koji su to problemi koje Beograd uviđa funkcionisanju Kosova u kojem se legitimni interesi Srbije i kako to rešiti. Ono što Priština mora otvoriti je ceo taj paket problema koji ima sa Beogradom i to na tri nivoa. To znači nivi prošlosti - šta je ono što se dešavalo na Kosovu od Miloševićevog režima pa do rata? Pitanje sadašnjosti - koja su to otvorena pitanja sada koja utiču na dosta loše odnose ili ni na kakve odnose između Prištine i Beograda? I koja su to pitanja u budućnosti, projektovanje budućnosti? Na primer, otvoreno pitanje je - kako može Beograd uticati na poboljšanje recimo školstva za srpsku zajednicu na Kosovu, i kako to uspostaviti na jedan veoma legitiman način koji će biti prihvatljiv i za Prištinu i za Beograd?''
B92: Kako ovde u Beogradu da razumemo stav kosovskih zvaničnika koji kažu: ''Nama nije partner za pregovore Beograd, već Međunarodna zajednica''?
Suroi: ''Nije u pitanju partnerstvo. Pitanje je uspostaviti konkretne okvire za razgovor. Priština i Beograd moraju razgovarati jer imaju toliki niz otvorenih pitanja. Konceptualno, Priština i Beograd su bili u ratu. Rat je završen, ali nije uspostavljen mir i mirna saradnja između Prištine i Beograda. I to je jedno pitanje koje je zapravo krucijalno pitanje i u uspostavljanju konačnog statusa. Tako da, na neki način jedan deo prištinske elite izbegava te razgovore i misli da do tih razgovora neće ni doći. Ali, ja mislim, suprotno tim iščekivanjima, da će doći do velikog pritiska i da će eventualno početi ti razgovori. Ja mislim da bi ti razgovori trebali početi i bez pritiska. Ja mislim da je toliko otvorenih pitanja da bi i Priština i Beograd morali sesti ubrzano da razmotre ta pitanja, naravno bez prejudiciranja statusnih razgovora.''
B92: Kad kažete zvanični Beograd, da li mislite na Srbiju ili SCG?
Suroi: ''SCG ne postoji. To je jedna floskula koja se održava dok se uspostavi zapravo nezavisna Srbija, koja je krucijalni problem na Balkanu. Ja mislim da trebamo biti realni i da mi imamo otvorene probleme sa Beogradom, sa Srbijom, a ne sa SCG. Mislim da nikakvih problema nema zapravo između Prištine i Podgorice.''
B92: Koga bi kosovski političari mogli da vide ili voleli da vide ili bili prihvatljivi sa ove strane stola?
Suroi: ''Ja mislim da ne treba prejudicirati. Onaj ko bude predstavljao građane Srbije u svojoj većini taj mora biti na tom stolu za razgovor. Ja mislim da nijedna strana ne može iščekivati ili priželjkivati ili čak i ucenjivati ko će biti na drugoj strani. Realnost je takva, treba igrati sa igračima koji su tu.''
B92: Koliko je albanski politički korpus jedinstven? Da li ima izgrađenu jedinstvenu pregovaračku platformu?
Suroi: ''Pregovaračka platforma nije baš najblistavija, jer ona počinje sa nezavisnošću i završava se sa nezavisnošću. Ali, između početka i završetka nema zapravo veoma formuliranih stavova, i to je nažalost deo koji blokira taj politički proces. Ja sam se lično zalagao da se napravi jedna koncenzualna platforma. Ta koncenzualna platforma očigledno mora biti mnogo izgrađenija na taj rudimentalan način, da imamo za cilj nezavisnost. Prema tome, tu i počinju i završavaju se razgovori. Pitanje nije koji je naš cilj, već je pitanje koliko i na koji način možemo rešavati ta otvorena pitanja koja imamo sa Beogradom.''
B92: Da li Vam je jasna beogradska platformu? Da li Vi imate jasan stav o tome šta Beograd želi?
Suroi: ''Beograd je izmenio u neku ruku svoju poziciju. Prošle godine je imao taj svoj stav o decentralizaciji, koji zapravo niko nije uzeo ozbiljno ni u Prištini, ni u Međunarodnoj zajednici, jer je bio baziran na stvaranju nekakve Republike Srpske na Kosovu, što nije baš najblistavija ideja. Ali, sad je došlo do te pozicije 'više od autonomije, manje od nezavisnosti'. Ta platforma opet počinje od loše premise. Loša premisa je u tome što Beograd ne može uticati na status Kosova, kako će biti izražena volja građana Kosova, ali Beograd može uticati na način na koji će pozicija srpske zajednice na Kosovu biti poboljšana i na koji način će se trajno izgraditi dobri odnosi, na kraju krajeva, između Albanaca i Srba ne samo na Kosovu, već između Kosova i Srbije. Tako da bi moja sugestija bila zapravo da ukoliko bismo želeli da prođemo mnogo brže ovaj proces koji će biti dosta težak, onda da se koncentrišemo na ono što se praktično može uraditi da bi se omogućio mnogo bolji život i povratak izbeglica, i sve ono što je bitno i legitimno za Beograd.''
B92: Gospodine Suroi, kako Vi vidite buduće odnose Beograda i Prištine, i Prištine i Tirane sa druge strane?
Suroi: ''Očigledno je da mi moramo razmišljati u jednom mnogo širem kontekstu nego što su naši otvoreni problemi. Širi kontekst je očigledno ceo taj koncept evroatlantske integracije. Ja mislim da se ne treba iznenaditi ako na primer u narednih deset godina vidimo kako postoji jedna operacija za održavanje mira u nekom delu sveta gde je nemirno, i u kojoj će učestvovati jedinice kosovske armije, srpske armije, makedonske armije, znači jedinice koje mogu pomoći u održavanju mira i to unutar NATO alijanse. Ja mislim da isto tako pitanje o kojem moramo razmišljati nije samo uključivanje u EU Srbije kao nezavisne države, Kosova kao nezavisne države, već pitanje kako možemo sada jedni drugima pomoći u ovih narednih deset godina da bi kompenzirali sve te ratne godine i da bi stvorili bolje uslove za konkurenciju na jednom tržištu, koje postaje veoma bezobzirno za sve te političke probleme. Čak kad bi sredili sve probleme danas, kada ne bi imali nikakvih političkih problema naša roba mora izaći na to tržište, i to tržište je toliko konkurentno da će biti veoma teško ući u to tržište. Znači, kako možemo pomoći jedni drugima i u infrastrukturnim i u svim drugim uslovima da ubrzamo ceo taj proces priključivanja u jednom veoma konkurentnom tržištu?''
B92: Kakav izveštaj o poštovanju standarda očekujete od Kontakt grupe?
Suroi: ''Ja mislim da će biti dosta kritičan, ali mislim da će biti pozitivan. Nije pitanje ispunjenja svih standarda, već je pitanje da li u jednom društvu dolazi do te kritične mase koja je zapravo usmerena ka ispunjenju standarda. Mi imamo dosta kao opozicija negativnih ocena sa naše strane kako se ispunjavaju standardi, posebno u oblasti vladavini prava, i to uopšte nema veze sa interetničkim odnosima, već zapravo o odnosu između samih Albanaca. Tako da ćemo svi biti dosta kritični oko tog dokumenta, ali mislim da je neminovno da se uđe u drugu fazu, a to je u fazu pregovora.''
B92: Kako Vam se čini predlog Balkanske grupe da Mitrovica dobije poseban status kao i verski objekti?
Suroi: ''Ja mislim da se oko verskih objekata, a to je jedna starija ideja koja se razvijala i u drugim zemljama, a za to se uvek služi taj ugovor između Atosana, braće u Atosu i grčke vlade, ja mislim da je to jedan način... Ja sam se zalagao za neku vrstu takvih ugovora i takvih dogovora za Srpsku pravoslavnu crkvu i za ostale religiozne zajednice već odavno. Jasno je da sever Kosova gde živi predominantno srpsko stanovništvo samo u svoj toj demokratskoj slici će imati jedan drugačiji tretman i drugačije specifičnosti u okviru jednog koncepta, reformisanog koncepta lokalne samouprave.''
B92: Kako rešiti problem da Srbi koji kažu da ne žele da žive u nezavisnom Kosovu ostanu tu ipak da žive? Kakve im garancije može ponuditi Albanska zajednica?
Suroi: ''Nisu u pitanju garancije, već učestvovanje u stvaranju garancija. Kosovski Srbi moraju učestvovati u celom ovom procesu definisanja statusa i definisanja načina na koji će se regulisati unutrašnji odnosi na Kosovu. Učestvovanjem će stvoriti sebi garancije. Ja mislim da je pitanje uspostavljanja budućeg Kosova zapravo pitanje integrisanja svih naših interesa unutar tog projekta.''
B92: Da li je iz ove perspektive moguće integrisati Srbe u kosovske institucije?
Suroi: ''Problemi su toliko veliki, ne samo zbog konflikta i te tranzicije zapravo iz jednog socijalističkog društva u demokratsko, da čak i kada ne bi bilo tih interetničkih problema, problemi sa uključivanjem drugačijeg mišljenja u institucije su uvek problem. Ja se šalim sa kosovskim Srbima. Pre nekog dana sam se video sa njima, bili smo na 'okruglom stolu' i kažem: ''Hajde, vratite se u institucije da bi nas tukla ova autokratska vlast na isti način, jer sada samo mi dobijamo te političke batine.''''
B92: Šta su Vam odgovorili?
Suroi: ''Da će verovatno doći.''
B92: Kako će se prevazići sad taj problem da nema izbora, da oni treba da dođu, da za sada njihovi predstavnici nisu ono što bi trebalo da budu?
Suroi: ''U svakom slučaju, mi ćemo imati lokalne izbore naredne godine. Ja mislim da je veoma bitno uključivanje Srba sa tim legitimitetom koji imaju. To nije izborni legitimitet, ali na neki način učestvovanje u institucijama im daje legitimitet. Ja mislim da je veoma bitno da se čuje koji su ti interesi Srba u celom tom procesu, u reformi koja nas očekuje. Pregovori su zapravo pregovori o reformi društva. Veoma je bitno da Srbi budu u institucijama da bi na narednim izborima došlo do demokratskog legitimiteta u tim opštinskim vlastima. Vidite, mi imamo... Kažu nam da se vratim na našu parlamentarnu proceduru. Nekoliko puta su nam kolege iz Srbije rekli da oni imaju problema sa predsednikom Skupštine gospodinom Dacijem, koji se stvarno bahato i autokratski ponašao prema Srbima. Ali, sada kada Srba nema tu on se autokratski i bahato ponaša i prema Albancima. Tako da, nije pitanje etničke diskriminacije, već bahatosti i autokratije. Ja mislim da je naš zajednički interes zapravo da promenimo to stanje, da imamo funkcionalne institucije sa demokratskim sadržajem, i to je zajednički okvir. Ukoliko bi se Srbi vratili u institucije, time bi pokazali da se zapravo zalažemo za istu zajedničku stvar.''
B92: Koliko na Kosovu imaju razumevanja za jednu građansku opciju, političku partiju čiji ste Vi lider?
Suroi: ''Ja mislim da smo mi za jedno veoma kratko vreme dosta uticali u ovom društvu. Ja mislim da će taj uticaj biti u porastu, pogotovo jer dolazi vreme u kojem uopštene formule više ne važe. Naša privreda ide prema totalnom kolapsu. Sve te iluzije da će nezavisnost doći odmah, da će se onda svi problemi rešiti, tako da po tome se vidi da će to biti jedan mnogo duži proces. Iluzija koja je mogla postojati da su Srbi glavni problem u ovom društvu i da ako Srba nema, onda će se sve samo po sebi rešiti, je isto tako koliko opasna iluzija toliko se pokazala i kao kontraproduktivna za same Albance. Dolazi vreme u kojem će biti mnogo više mesta za kreativne percepcije i kreativniju politiku, koja će se koncentrisati na sve te bitne razvojne probleme.''
B92: Kako biste ocenili unutarnju situaciju na Kosovu posle odlaska Haradinaja u Hag i dolaska novog premijera?
Suroi: ''Ulazimo u jedan krizni period. Taj krizni period je več počeo sa onim što jedan deo opozicije, demokratska partija smatra kao organizovani kriminal u vladi. Oni su već uputili zahtev i UNMIK-u i drugim institucijama da se razmotri sa bezbednosnog aspekta ono što oni smatraju organizovanim kriminalom. Ja očekujem da će u narednim danima doći do proširenja cele te priče oko ljudi koji su na jedan ili drugi način bili u jednoj simbiozi između politike i nelegalnog delovanja. Tači je predao taj dokument. Ja sam pročitao. To je dosta ozbiljna optužba i mora se tretirati ozbiljno. Ja mislim da je UNMIK već shvatio ozbiljnost situacije. Ono što očekujem u narednih nedelju ili mesec dana je da zapravo imamo eskalaciju tih optužbi i kontraoptužbi. I to će biti jedan dosta interesantan, ali težak period, koji će se odvijati na rad tih tajnih dosijea.''
B92: Samo da kažem da je reč o tome da je prošle nedelje Tačijeva stranka optužila potpredsednika kosovske vlade iz redova Demokratskog saveza Kosova Adema Saljihaja, da je glavni čovek ilegalne organizacije Bezbednost domovine i da je umešan u nekoliko atentata na članove svoje stranke. Gospodine Suroi, koliko su radikalne snage na Kosovu u ovom trenutku snažne?
Suroi: ''Ja mislim da su one... Sve dok imate ovakvu situaciju, uvek ćete imati i radikalne snage. Ono što je, koliko teška bila ova situacija, pozitivno je da se otvara i to pitanje, da postoji i jedna potreba u društvu da se sva ta mračna pitanja otvore. Koliko ćemo moći to iskoristiti u jednom demokratskom procesu, to će se videti, ali nagoveštaj je o jednom veoma ozbiljnom procesu.''
B92: U martu ste konstatovali da smo u pregovaračkom smislu u sredini '98. Da li se sada u aprilu, po Vama, situacija popravlja?
Suroi: ''Već smo došli do situacije u kojoj su razjašnjeni principi pregovaranja. Naravno, situacija je sasvim drugačija i mnogo bolja, nemamo rat, nemamo to nasilje itd. Međunarodna zajednica isto tako ima jedan veoma ozbiljan pristup celom tom procesu. Postoji jedan koncenzus, ja mislim, oko toga. Tako da je situacija izgleda mnogo bolja. Sa druge strane, imaćemo jedan dosta dug pregovarački proces. Ovo ne počinje i ne završava se jednom konferencijom, već ćemo imati godinu i više dana, od današnjeg dana, pregovaranja jednog ili drugog.''
B92: Na početku ovog razgovora ste pomenuli u jednom trenutku emocije. Na koji način i da li će biti moguće prevazići taj emotivni naboj kroz koji Srbi izražavaju svoj odnos prema Kosovu kao kolevci? Albanci shvataju Kosovo takođe kao svoju domovinu i traže da ona bude nezavisna.
Suroi: ''Ja mislim da te dve stvari... Znate, ja sam pre mnogo godina, kada je ova priča o kolevci počela, rekao da možda jeste kolevka srpskog naroda, ali se tu ljulja albansko dete. Problem nije kako prevazići taj emocionalni naboj. Problem je kako inkorporirati taj emocionalni naboj u racionalna rešenja. Ja mislim da je racionalno rešenje da nezavisno Kosovo integrira u sebi i činjenicu da to nije samo albansko Kosovo, već da je to prirodno i istorijski deo i veoma važan deo srpske kulture i srpske sadašnjosti. Činjenica je da biti građanin Kosova ne isključuje srpski identitet. Naprotiv, on mora biti integriran u koncept građanstva.''
