Izvor: Blic, 12.Dec.2010, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd dobija superkompjuter koji predviđa klimatske promene
Srbija će do sredine 2012. godine dobiti novi superkompjuter - "Plavi Dunav". Laboratorija u kojoj će biti smešten nalaziće se u Bloku 39 u Novom Beogradu i u nju će biti investirano oko deset miliona evra, kaže za "24 sata" dr Aleksandar Bogojević, koji je zajedno sa svojim kolegama sa Instituta za fiziku dr Aleksandrom Belićem i dr Antunom Balažem, inicirao ovaj projekat.
U Institutu već postoji superkompjuter – "Paradox", koji ima više od 1.000 procesora i 40.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gigabajta za skladištenje podataka. Ovaj računar deo je šire mreže, tako da je 128 njegovih procesora rezervisano za potrebe Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, dok je sve ostalo na raspolaganju Institutu.
Naši madi stručnjaci rade i u Superkompjuting centru u Barseloni. Od ukupno 200 zaposlenih, 40 su stranci, a među njima je čak 17 Srba. "To je resurs zlata vredan", ističe dr Bogojević.
"Pre pet godina u našoj Laboratoriji za primenu računara u nauci započeli smo realizaciju evropskog Okvirnog programa. Bili smo veoma ambiciozni, pa smo ostvarili znatno bolji rezultat nego što smo očekivali. Potom smo sklopili naš superračunar, koji prevazilazi potrebe Insituta i opslužujuje čitavu akademsku mrežu", objašnjava on i ističe da je Srbija u međuvremenu postala regionalni centar za superkompjuting.
Moderna fizika zahteva jake kompetativne računare. Bez njih se jednostavno ne može u "prvu ligu", ali ni bez stručnih kadrova. U Srbiju se, prema rečima dr Bogojevića, u poslednje vreme vratilo dosta mladih naučnika, među kojima je i Nenad Vukmirović, koji je nedavno završio postdiplomske studije na prestižnom Univerzitetu Berkli.
"Svi naši saradnici su se školovali ili proveli veći deo svoje karijere u inostranstvu. Oni imaju malo drugačiji pogled na svet i veoma su stručni u svojim oblastima. Takođe, uspeli smo da ostvarimo odličnu saradnju sa kolegama iz regiona, tako da što se nauke tiče, zapadni Balkan važi najbolji primer saradnje u čitavoj Evropi", kaže on i dodaje da su naši stručnjaci postavili superračunare u Albaniji, BiH, Moldaviji i Gruziji.
Najbrži superračunari na svetu:
1. Tianhe-1 - Kina
2. Jaguar - SAD
3. Roadrunner - SAD
4. Kraken - SAD
5. Jugene - Nemačka
To orgomno iskustvo, proisteklo iz saradnje sa kolegama iz celog sveta, saradnici Instituta će iskoristiti za rad na "Plavom Dunavu", koji će imati primenu u različitim naučnim oblastima – arheologiji, mašinstvu, klimatologiji, poljoprivredi"
"Ukoliko neki most, preko kojeg dnevno prelazi stotine hiljade ljudi, ima pukotinu, superrračunar može da predvidi tok njenog širenja i dati nam precizan podatak da li i kad ga treba zatvoriti. U svetu se uveliko rešavaju slični infrastrukturni problemi, a zahvaljujući `Plavom Dunavu`, i mi ćemo moći da kontrolišemo bezbednost naših mostova i puteva", objašnjava dr Blagojević.
Pomoću novog superkompjutera naši naučnici će moći da predvide i tok klimatskih promena, odrediti koja je najidealnija oblast za sadnju poljoprivrednih kultura i na taj način poboljšati njihov prinos. "Plavi Dunav" će takođe biti upotrebljen i za očuvanje srpske kulturne baštine.
"Naša zemlja ima jednu od najboljih Kinoteka. Nitratni filmovi koji se tamo nalaze veoma se lako mogu zapaliti. Spasićemo ih prebacivanjem u digitalni format i ujedno omogućiti svima da ih gledaju preko interneta, što sada nije slučaj", zaključuje dr Bogojević.
Laboratorija za primenu računara u nauci nalazi se u sklopu beogradskog Instituta za fiziku
Superkompjuter "Paradox" ima više od 1.000 procesora i 40.000 gigabajta za skladištenje podataka
Superračunar "Paradox" deo je šire mreže, tako da je 128 njegovih procesora rezervisano za potrebe Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi
Nenad Vukmirović, naučni saradnik Insituta za fiziku, nedavno je završio postdiplomske studije na prestižnom Univerzitetu Berkli.
U Srbiju se u poslednje vreme vratilo dosta mladih naučnika, a većina njih sada radi u Institutu za fiziku
Superračunar "Paradox" prelazilazi potrebe Insituta za fiziku i opslužujuje čitavu akademsku mrežu
$(document).ready(function(){ $('#article_gal').show(); $('#article_gal_thumb').slideDown(200); $('#article_slide').cycle({ fx: 'fade', speed: 0, timeout: 0, pager: '#article_gal_thumb ul', pagerAnchorBuilder: function(idx, slide) { thumb = $('img',slide); var src = thumb.attr('thumb'); var title = thumb.attr('title'); return ''; // generisi navigaciju } }); $("#simplePrevious").addClass("disabled"); $("#article_gal_thumb").jCarouselLite({ btnNext: "#simpleNext", btnPrev: "#simplePrevious", circular: false, visible: 6 }); }); $(function() { $("a[rel=intext_gallery_1219]").lightBox({containerResizeSpeed: 450 }); //$('.knowledge').tipsy({gravity: 's', fade: false}); });
Superkompjuteri se koriste za paralelan proračun veoma komplikovanih procesa. Jedan od složenijih je predviđanje klime, za šta je Srbija zadužena kada je reč o teritoriji Jugoistočne Evrope. Za oko sedamdeset godina, koliko je duga istorija superračunara, napravljeno je nekoliko velikih tehnoloških skokova. tako da danas nemaju primenu samo u nauci, već i u industriji. Njihova upotreba u svetu veoma je raznolika - od simulacije nuklearnih eksplozija do dizajniranja putničkih aviona na mlazni pogon. Najbitniji faktor superkompjutera je njihova brzina računanja. Ona zavisi od brzine i arhitekture procesora i od njihovog broja. Trenutno najbolji superračunar na svetu je kineski "tjanhe-1" (Mlečni put), koji je sposoban da izvrši 2.507 biliona operacija u sekundi. Drugi na listi je američki JC XT5 sa 1,75 petaflopsa u sekundi.
.jpg)
